2 Књига Самуилова 22
1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
Et David adressa à l’Éternel les paroles de ce cantique, le jour où l’Éternel l’eut délivré de la main de tous ses ennemis et de la main de Saül.
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
Et il dit: L’Éternel est mon rocher et mon lieu fort, et celui qui me délivre.
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
Dieu est mon rocher, je me confierai en lui, mon bouclier et la corne de mon salut, ma haute retraite et mon refuge. Mon Sauveur, tu me sauveras de la violence!
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
Je crierai à l’Éternel, qui est digne d’être loué, et je serai sauvé de mes ennemis.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Car les vagues de la mort m’ont environné, les torrents de Bélial m’ont fait peur;
Les cordeaux du shéol m’ont entouré, les filets de la mort m’ont surpris: (Sheol h7585)
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
Dans ma détresse, j’ai invoqué l’Éternel, et j’ai appelé mon Dieu, et, de son temple, il a entendu ma voix, et mon cri est [parvenu] à ses oreilles.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
Alors la terre fut ébranlée et trembla; les fondements des cieux furent secoués et furent ébranlés, parce qu’il était irrité.
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
Une fumée montait de ses narines, et un feu sortant de sa bouche dévorait; des charbons en jaillissaient embrasés.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
Et il abaissa les cieux, et descendit; et il y avait une obscurité profonde sous ses pieds.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
Et il était monté sur un chérubin, et volait, et il parut sur les ailes du vent.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
Et il mit autour de lui les ténèbres pour tente, des amas d’eaux, d’épaisses nuées de l’air.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
De la splendeur qui était devant lui jaillissaient, embrasés, des charbons de feu.
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
L’Éternel tonna des cieux, et le Très-haut fit retentir sa voix.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
Et il tira des flèches et dispersa [mes ennemis]; [il lança] l’éclair, et les mit en déroute.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
Alors les lits de la mer parurent, les fondements du monde furent mis à découvert, quand l’Éternel les tançait par le souffle du vent de ses narines.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
D’en haut, il étendit [sa main], il me prit, il me tira des grandes eaux;
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Il me délivra de mon puissant ennemi, de ceux qui me haïssaient; car ils étaient plus forts que moi.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
Ils m’avaient surpris au jour de ma calamité, mais l’Éternel fut mon appui.
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
Et il me fit sortir au large, il me délivra, parce qu’il prenait son plaisir en moi.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
L’Éternel m’a récompensé selon ma justice, il m’a rendu selon la pureté de mes mains;
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
Car j’ai gardé les voies de l’Éternel, et je ne me suis point méchamment détourné de mon Dieu;
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
Car toutes ses ordonnances ont été devant moi; et de ses statuts, je ne me suis pas écarté;
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
Et j’ai été parfait envers lui, et je me suis gardé de mon iniquité.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
Et l’Éternel m’a rendu selon ma justice, selon ma pureté devant ses yeux.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
Avec celui qui use de grâce, tu uses de grâce; avec l’homme parfait, tu te montres parfait;
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
Avec celui qui est pur, tu te montres pur; et avec le pervers, tu es roide.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Et tu sauveras le peuple affligé, et tes yeux sont sur les hautains, [et] tu les abaisses.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
Car toi, Éternel! tu es ma lampe; et l’Éternel fait resplendir mes ténèbres.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
Car, par toi, je courrai au travers d’une troupe; par mon Dieu, je franchirai une muraille.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
Quant à Dieu, sa voie est parfaite; la parole de l’Éternel est affinée; il est un bouclier à tous ceux qui se confient en lui.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
Car qui est Dieu, hormis l’Éternel? et qui est un rocher, hormis notre Dieu?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
Dieu est ma puissante forteresse, et il aplanit parfaitement ma voie.
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Il rend mes pieds pareils à ceux des biches, et me fait tenir debout sur mes lieux élevés.
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
Il enseigne mes mains à combattre; et mes bras bandent un arc d’airain.
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
Et tu m’as donné le bouclier de ton salut, et ta débonnaireté m’a agrandi.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Tu as mis au large mes pas sous moi, et les chevilles de mes pieds n’ont pas chancelé.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
J’ai poursuivi mes ennemis, et je les ai détruits; et je ne m’en suis pas retourné que je ne les aie consumés.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
Et je les ai consumés, je les ai transpercés, et ils ne se sont pas relevés, mais ils sont tombés sous mes pieds.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
Et tu m’as ceint de force pour le combat; tu as courbé sous moi ceux qui s’élevaient contre moi.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Et tu as fait que mes ennemis m’ont tourné le dos; et ceux qui me haïssaient, je les ai détruits.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
Ils regardaient, et il n’y avait point de sauveur; [ils regardaient] vers l’Éternel, et il ne leur a pas répondu.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
Et je les ai brisés menu comme la poussière de la terre; comme la boue des rues, je les ai écrasés, je les ai foulés.
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
Et tu m’as délivré des débats de mon peuple; tu m’as gardé pour être le chef des nations; un peuple que je ne connaissais pas me servira.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Les fils de l’étranger se sont soumis à moi en dissimulant; dès qu’ils ont entendu de leur oreille, ils m’ont obéi.
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Les fils de l’étranger ont dépéri, et ils sont sortis en tremblant de leurs lieux cachés.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
L’Éternel est vivant; et que mon Rocher soit béni! Et que Dieu, le rocher de mon salut, soit exalté,
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Le Dieu qui m’a donné des vengeances, et qui a amené les peuples sous moi,
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
Et qui m’a fait sortir du milieu de mes ennemis. Tu m’as élevé au-dessus de ceux qui s’élèvent contre moi, tu m’as délivré de l’homme violent.
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
C’est pourquoi, Éternel! je te célébrerai parmi les nations, et je chanterai des cantiques à [la gloire de] ton nom.
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
[C’est lui] qui a donné de grandes délivrances à son roi, et qui use de bonté envers son oint, envers David, et envers sa semence, à toujours.
