2 Књига Самуилова 15
1 А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.
And it came to pass after this, that Absalom prepared him chariots and horses, and fifty men to run before him.
2 И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог,
And Absalom rose up early, and stood beside the way of the gate: and it was so, that when any man that had a controversy came to the king for judgment, then Absalom called to him, and said, Of what city are you? And he said, Your servant is of one of the tribes of Israel.
3 Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.
And Absalom said to him, See, your matters are good and right; but there is no man deputed of the king to hear you.
4 Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.
Absalom said moreover, Oh that I were made judge in the land, that every man which has any suit or cause might come to me, and I would do him justice!
5 И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.
And it was so, that when any man came near to him to do him obeisance, he put forth his hand, and took him, and kissed him.
6 Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.
And on this manner did Absalom to all Israel that came to the king for judgment: so Absalom stole the hearts of the men of Israel.
7 А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу.
And it came to pass after forty years, that Absalom said to the king, I pray you, let me go and pay my vow, which I have vowed to the LORD, in Hebron.
8 Јер кад сеђах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.
For your servant vowed a vow while I stayed at Geshur in Syria, saying, If the LORD shall bring me again indeed to Jerusalem, then I will serve the LORD.
9 А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.
And the king said to him, Go in peace. So he arose, and went to Hebron.
10 И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону.
But Absalom sent spies throughout all the tribes of Israel, saying, As soon as you hear the sound of the trumpet, then you shall say, Absalom reigns in Hebron.
11 А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.
And with Absalom went two hundred men out of Jerusalem, that were called; and they went in their simplicity, and they knew not any thing.
12 А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да дође из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому.
And Absalom sent for Ahithophel the Gilonite, David’s counselor, from his city, even from Giloh, while he offered sacrifices. And the conspiracy was strong; for the people increased continually with Absalom.
13 Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.
And there came a messenger to David, saying, The hearts of the men of Israel are after Absalom.
14 А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.
And David said to all his servants that were with him at Jerusalem, Arise, and let us flee; for we shall not else escape from Absalom: make speed to depart, lest he overtake us suddenly, and bring evil on us, and smite the city with the edge of the sword.
15 А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих.
And the king’s servants said to the king, Behold, your servants are ready to do whatever my lord the king shall appoint.
16 И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.
And the king went forth, and all his household after him. And the king left ten women, which were concubines, to keep the house.
17 И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко.
And the king went forth, and all the people after him, and tarried in a place that was far off.
18 А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем.
And all his servants passed on beside him; and all the Cherethites, and all the Pelethites, and all the Gittites, six hundred men which came after him from Gath, passed on before the king.
19 И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место.
Then said the king to Ittai the Gittite, Why go you also with us? return to your place, and abide with the king: for you are a stranger, and also an exile.
20 Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом.
Whereas you came but yesterday, should I this day make you go up and down with us? seeing I go where I may, return you, and take back your brothers: mercy and truth be with you.
21 А Итај одговори цару и рече: Тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, где буде цар господар мој, било на смрт или на живот, онде ће бити и слуга твој.
And Ittai answered the king, and said, As the LORD lives, and as my lord the king lives, surely in what place my lord the king shall be, whether in death or life, even there also will your servant be.
22 Тада рече Давид Итају: А ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свим људима својим и свом децом што беху с њим.
And David said to Ittai, Go and pass over. And Ittai the Gittite passed over, and all his men, and all the little ones that were with him.
23 И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар пређе преко потока Кедрона, и сав народ пређе идући к пустињи.
And all the country wept with a loud voice, and all the people passed over: the king also himself passed over the brook Kidron, and all the people passed over, toward the way of the wilderness.
24 А гле, и Садок беше онде и сви Левити с њим носећи ковчег завета Божијег; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиђе из града.
And see Zadok also, and all the Levites were with him, bearing the ark of the covenant of God: and they set down the ark of God; and Abiathar went up, until all the people had done passing out of the city.
25 И рече цар Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, Он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим Њега и дом Његов.
And the king said to Zadok, Carry back the ark of God into the city: if I shall find favor in the eyes of the LORD, he will bring me again, and show me both it, and his habitation:
26 Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља.
But if he thus say, I have no delight in you; behold, here am I, let him do to me as seems good to him.
27 Још рече цар Садоку свештенику: Ниси ли ти виделац? Врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама.
The king said also to Zadok the priest, Are not you a seer? return into the city in peace, and your two sons with you, Ahimaaz your son, and Jonathan the son of Abiathar.
28 Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави.
See, I will tarry in the plain of the wilderness, until there come word from you to certify me.
29 И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе онде.
Zadok therefore and Abiathar carried the ark of God again to Jerusalem: and they tarried there.
30 А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који беше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше.
And David went up by the ascent of mount Olivet, and wept as he went up, and had his head covered, and he went barefoot: and all the people that was with him covered every man his head, and they went up, weeping as they went up.
31 Тада јавише Давиду и рекоше му. Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намеру Ахитофелову, Господе!
And one told David, saying, Ahithophel is among the conspirators with Absalom. And David said, O LORD, I pray you, turn the counsel of Ahithophel into foolishness.
32 И кад Давид дође наврх горе, где се хтеде поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом.
And it came to pass, that when David was come to the top of the mount, where he worshipped God, behold, Hushai the Archite came to meet him with his coat rent, and earth on his head:
33 И рече му Давид: Ако пођеш са мном бићеш ми на теготу.
To whom David said, If you pass on with me, then you shall be a burden to me:
34 Али да се вратиш у град и кажеш Авесалому: Бићу твој слуга царе! Био сам дуго слуга твом оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намеру Ахитофелову.
But if you return to the city, and say to Absalom, I will be your servant, O king; as I have been your father’s servant till now, so will I now also be your servant: then may you for me defeat the counsel of Ahithophel.
35 И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Шта год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима.
And have you not there with you Zadok and Abiathar the priests? therefore it shall be, that what thing soever you shall hear out of the king’s house, you shall tell it to Zadok and Abiathar the priests.
36 Ето, онде су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте шта год дочујете.
Behold, they have there with them their two sons, Ahimaaz Zadok’s son, and Jonathan Abiathar’s son; and by them you shall send to me every thing that you can hear.
37 И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим.
So Hushai David’s friend came into the city, and Absalom came into Jerusalem.
