2 Књига Самуилова 14

1 А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.

Now Joab the son of Zeruiah perceived that the king's heart was toward Absalom.

2 И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: Учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвим.

And Joab sent to Tekoah, and fetched thence a wise woman, and said unto her, I pray thee, feign thyself to be a mourner, and put on now mourning apparel, and anoint not thyself with oil, but be as a woman that had a long time mourned for the dead:

3 И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити.

And come to the king, and speak on this manner unto him. So Joab put the words in her mouth.

4 И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе!

And when the woman of Tekoah spake to the king, she fell on her face to the ground, and did obeisance, and said, Help, O king.

5 А цар јој рече: Шта ти је? А она рече: Удовица сам, умро ми је муж.

And the king said unto her, What aileth thee? And she answered, I am indeed a widow woman, and mine husband is dead.

6 А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га.

And thy handmaid had two sons, and they two strove together in the field, and there was none to part them, but the one smote the other, and slew him.

7 И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: Дај тог што је убио брата свог да га погубимо за душу брата његовог, ког је убио, и да истребимо наследника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе име мужу мом ни остатак на земљи.

And, behold, the whole family is risen against thine handmaid, and they said, Deliver him that smote his brother, that we may kill him, for the life of his brother whom he slew; and we will destroy the heir also: and so they shall quench my coal which is left, and shall not leave to my husband neither name nor remainder upon the earth.

8 А цар рече жени: Иди кући својој, а ја ћу наредити за те.

And the king said unto the woman, Go to thine house, and I will give charge concerning thee.

9 А жена Текујанка рече цару: Царе господару! Нека на ме и на дом оца мог падне кривица, а цар и његов престо нека је прав.

And the woman of Tekoah said unto the king, My master, O king, the iniquity be on me, and on my father's house: and the king and his throne be guiltless.

10 А цар рече: Ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи.

And the king said, Whosoever saith ought unto thee, bring him to me, and he shall not touch thee any more.

11 А она рече: Нека се опомене цар Господа Бога свог, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мог. А он рече: Тако жив био Господ, ниједна длака с твог сина неће пасти на земљу.

Then said she, I pray thee, let the king remember YHWH thy Elohim, that thou wouldest not suffer the revengers of blood to destroy any more, lest they destroy my son. And he said, As YHWH liveth, there shall not one hair of thy son fall to the earth.

12 А жена рече: Да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: Говори.

Then the woman said, Let thine handmaid, I pray thee, speak one word unto my master the king. And he said, Say on.

13 А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао.

And the woman said, Wherefore then hast thou thought such a thing against the people of Elohim? for the king doth speak this thing as one which is faulty, in that the king doth not fetch home again his banished.

14 Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.

For we must needs die, and are as water spilt on the ground, which cannot be gathered up again; neither doth Elohim respect any person: yet doth he devise means, that his banished be not expelled from him.

15 И тако дођох да кажем ово цару господару свом, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: Да говорим цару, може бити да ће учинити цар шта слушкиња његова каже.

Now therefore that I am come to speak of this thing unto my master the king, it is because the people have made me afraid: and thy handmaid said, I will now speak unto the king; it may be that the king will perform the request of his handmaid.

16 Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оног који хоће да истреби мене и сина мог из наследства Божијег.

For the king will hear, to deliver his handmaid out of the hand of the man that would destroy me and my son together out of the inheritance of Elohim.

17 И слушкиња твоја рече: Реч цара господара мог биће ми утеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом.

Then thine handmaid said, The word of my master the king shall now be comfortable: for as an angel of Elohim, so is my master the king to discern good and bad: therefore YHWH thy Elohim will be with thee.

18 А цар одговори и рече жени: Немој тајити од мене шта ћу те питати. А жена рече: Нека говори цар господар мој.

Then the king answered and said unto the woman, Hide not from me, I pray thee, the thing that I shall ask thee. And the woman said, Let my master the king now speak.

19 Тада цар рече: Да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: Тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповедио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим.

And the king said, Is not the hand of Joab with thee in all this? And the woman answered and said, As thy soul liveth, my master the king, none can turn to the right hand or to the left from ought that my master the king hath spoken: for thy servant Joab, he bade me, and he put all these words in the mouth of thine handmaid:

20 Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.

To fetch about this form of speech hath thy servant Joab done this thing: and my master is wise, according to the wisdom of an angel of Elohim, to know all things that are in the earth.

21 Тада рече цар Јоаву: Ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дете Авесалома.

And the king said unto Joab, Behold now, I have done this thing: go therefore, bring the young man Absalom again.

22 Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: Данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио шта му слуга његов рече.

And Joab fell to the ground on his face, and bowed himself, and thanked the king: and Joab said, To day thy servant knoweth that I have found favour in thy sight, my master, O king, in that the king hath fulfilled the request of his servant.

23 Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраг у Јерусалим Авесалома.

So Joab arose and went to Geshur, and brought Absalom to Jerusalem.

24 И цар рече: Нека иде својој кући, а лице моје да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не виде лице царево.

And the king said, Let him turn to his own house, and let him not see my face. So Absalom returned to his own house, and saw not the king's face.

25 А не беше човека тако лепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до темена не беше на њему мане.

But in all Israel there was none to be so much praised as Absalom for his beauty: from the sole of his foot even to the crown of his head there was no blemish in him.

26 И кад би стригао главу (а имаше обичај сваке године стрићи је, јер му беше тешко), мерио би косу с главе своје, и биваше је двеста сикала царском мером.

And when he polled his head, (for it was at every year's end that he polled it: because the hair was heavy on him, therefore he polled it: ) he weighed the hair of his head at two hundred shekels after the king's weight.

27 И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој беше име Тамара, и она беше лепа.

And unto Absalom there were born three sons, and one daughter, whose name was Tamar: she was a woman of a fair countenance.

28 И Авесалом оста целе две године у Јерусалиму, а лице царево не виде.

So Absalom dwelt two full years in Jerusalem, and saw not the king's face.

29 Тада посла Авесалом по Јоава да га пошаље к цару; али он не хте доћи к њему; и посла опет други пут, али он не хте доћи.

Therefore Absalom sent for Joab, to have sent him to the king; but he would not come to him: and when he sent again the second time, he would not come.

30 Тада рече слугама својим: Видите ли њиву Јоавову поред моје? На њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуге Авесаломове ону њиву.

Therefore he said unto his servants, See, Joab's field is near mine, and he hath barley there; go and set it on fire. And Absalom's servants set the field on fire.

31 Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: Зашто слуге твоје упалише моју њиву?

Then Joab arose, and came to Absalom unto his house, and said unto him, Wherefore have thy servants set my field on fire?

32 Авесалом рече Јоаву: Ето слао сам к теби говорећи: Ходи овамо да те пошаљем к цару да му кажеш: Зашто сам дошао из Гесура? Боље би било да сам још онде. Зато да видим лице царево; ако ли има каква кривица на мени, нека ме погуби.

And Absalom answered Joab, Behold, I sent unto thee, saying, Come hither, that I may send thee to the king, to say, Wherefore am I come from Geshur? it had been good for me to have been there still: now therefore let me see the king's face; and if there be any iniquity in me, let him kill me.

33 И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар целива Авесалома.

So Joab came to the king, and told him: and when he had called for Absalom, he came to the king, and bowed himself on his face to the ground before the king: and the king kissed Absalom.