2 Књига Самуилова 11
1 А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.
Hagi mago mago kafumofo agu'afina zasi koma atu knamo'ma vaganerege'za kini vahe'mo'za ha' vahe'zami'a ha' ome hunezamantaza kanagino, Deviti'a Joapune mika Israeli sondia vahetaminena hate viho huno huzmantege'za, zamagra vu'za Amoni vahera ome zamahe'za zamazeri haviza nehu'za, Raba kuma ome avazagi kagi'naze. Hianagi Deviti'a ana hatera ovuno, Jerusalemi mani'ne.
2 И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.
Hagi mago kinaga Deviti'a tafe'are mase'nereti otino noma'amofo agofetu vano nehuno keana, mago hentofa a'mo'a ti nefregeno ke'ne.
3 И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?
Hagi Deviti'a keteno mago vahe hunteno amanage hu'ne, Fenamu ara izapi ome ketenka eme nasamio, higeno ome keteno ete eme asamino, Eliamu mofa Batsiba Hiti ne' Uria nenaro'e.
4 И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.
Anante Deviti'a eri'za vahe huzamantege'za vu'za ana ara ome avre'za ageno, anteno mase'ne. (Hagi e'inama hu'neana namunka mani'nereti vagarentegeno ti ome freno agra'a azeri agru nehigeno ke'ne.) Hagi Deviti'enema maseteno'a ete noma'arega vu'ne.
5 И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.
Hagi ana a'mo'ma keama amu'enema nehuno'a, Devitina kea atrenteno anage hu'ne, Namu'ene hue huno hu'ne.
6 Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.
Higeno Deviti'a Joapuna ke atrenteno, Hiti ne' Uriana huntegeno eno, higeno Joapu'a Uriana huntegeno Devitintega vu'ne.
7 И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.
Hagi Uria'ma Devitinte'ma ehanatigeno'a Deviti'a asamino, Joapuzane sondia vahera inankna hu'za mani'ne'za hara nehaze nehuno,
8 Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.
anante Deviti'a Uriana hunteno, Vunka umani fru huo, huno huntegeno nevigeno'a, mago'a musezana antentege'za eri'za ome ami'naze.
9 Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.
Hianagi Uria'a noma'arega ovu'neanki kini ne'mofo eri'za vahe'ene kini ne' ku'ma kahampi umaseno mani'ne.
10 И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?
Mago'a vahe'mo'za Devitina eme asami'za, Uria'a noma'arega uorami'ne, hu'za hazageno Deviti'a kehigeno Uria'a egeno anage huno asami'ne, za'za kna umani'nanteti e'nananki na'a higenka nonka'arega ovu'nane?
11 А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.
Anage higeno Uria'a Devitina kenona hunteno, Ra Anumzamofo huhagerafi huvempage vogisigi, Israeli sondia vaheki, Juda vahe'mo'za seli nompi manizageno, rankva vahe'ni'a Joapu'ene sondia vahete kva vahetamina ha' kampima seli nomaki'za mani'nenafina nagrama noniaregama vu'na ne'za ome nenena, a'ninema mase so'e huzamo'a knarera osu'ne. Hagi tamagerafa hu'na e'ina huzana osutfa hugahue.
12 Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.
Anage higeno Deviti'a Uriana asamino, Meni kenagera are mase'negena, okina huganta'nena ete hate vuo. Higeno Uria'a Jerusalemi ana kenagera maseno magokna mani'ne.
13 И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.
Hagi Deviti'a ke higeno noma'afi Uria'a eno Deviti'ene ne'zana nenegeno, akatina rama'a ami'geno neno neginagi hu'ne. Hu'neanagi ana kinaga Uria'a noma'arega vunora a'anena uomase'neanki, Deviti eri'za vahe'ene ko'ma mase'nere umase'ne.
14 А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.
Hagi nanterana Deviti'a mago avona Joapuntega krenenteno, Uriana huntegeno erino vu'ne.
15 А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.
Hagi ana avompina amanage huno krente'ne, Uriana ha'ma hanavemati'za nehanafi avuga avrenentenka sondia vahera kehuge'za atre'za esageno, anampi Uriana ahesageno frino.
16 И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.
Higeno Joapu'a hara nehuno negegeno ha'mo'ma ra higeno, hanave ha' vahe'mo'zama ha'ma nehaza kaziga Uriana avrentegeno hara hu'ne.
17 И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.
Hagi rankuma agu'afinti vahe'ma e'za hara eme huzmante'za mago'a Deviti sondia vahera zamahage'za frizageno, anampina Hiti ne' Urianena ahegeno fri'ne.
18 Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.
Ana higeno Joapu'a ana miko'zama ha'pima fore'ma hiazana kema erino vu vahe huzmantege'za Devitina ome asami'naze.
19 И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,
Hagi Joapu'a kema erino vu vahera hunteno, Ama miko'zama fore'ma hia zamofo nanekea kini nera asami vagaro.
20 Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?
Hagi agra arimpama ahesigeno'a, amanage hugahie, nahigeta rankuma keginamofo tavaontera vu'naze? Zamagrama kuma keginamofo agofetuti'ma kevema tamahesaza zana tamagra ontahi'nazo?
21 Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.
Hagi ko'ma Abimelekinte'ma fore'ma hu'nea zana tamagekaninefi? Hagi Abimeleki'a Gidioni nemofokino, Tebesi kuma'mofo tava'onte oti'negeno, mago a'mo ku'ma keginamofo agofetu oti'neno witima refuzafu nepaza ra havenu erino ahegeno fri'ne. E'ina hu'negu nahigeta tamagra ana kegina tava'ontera vu'naze? Huno kini ne'mo'ma kantahigesigenka, anampina Uria'ene fri'ne hunka asamio.
22 И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.
Higeno ana kema erino vu vahe'mo'a vu'ne. Hagi ana miko kema Joapu'ma huntea kea Devitina eme asami vagare'ne.
23 И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.
Hagi ana eri'za nemo'a Devitina asamino, Ko agupofi hara hanavetiza eme hurante'nazanagi tagra inene huta rankuma'mofo kafante hara huta vu'none.
24 А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.
Hagi mago'a Amoni sondia vahe'mo'za kuma keginamofo agofetu manine'za kevereti tahazage'za kini ne'moka mago'a eri'za vaheka'a fri'naze. Hagi anampina Hiti ne' eri'za neka'a Uria'a fri'ne.
25 Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.
Hagi Deviti'a kema erino vu'nea nera asamino, Joapuna asamigeno ama ana zankura agesa ontahino, na'ankure mago ne'mo'a hapima fri'nia zana antahino keno osu'negu, ome asamigeno hanavetino hara nehuno, ana kumara erino. Amama kasamua kereti azeri hankanavetio.
26 А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.
Hagi Uria nenaro'ma antahiama nevema hapima ahe'naze higeno'a, asunku huno zavi ate'ne.
27 А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид.
Hagi asunku'ma huvaregeno'a, Deviti'a huzamantege'za ana ara avre'za ageno a' avrentegeno mani'neno ne' mofavre kasente'ne. Hianagi Deviti'ma hu'nea zankura Ra Anumzamo'a musena osu'ne.
