2 Књига Самуилова 11
1 А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.
And it came to pass, after the year was expired, at the time when kings go forth to battle, that David sent Joab, and his servants with him, and all Israel; and they destroyed the children of Ammon, and besieged Rabbah. But David tarried still at Jerusalem.
2 И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.
And it came to pass in an evening, that David arose from off his bed, and walked on the roof of the king’s house: and from the roof he saw a woman washing herself; and the woman was very beautiful to look on.
3 И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?
And David sent and inquired after the woman. And one said, Is not this Bathsheba, the daughter of Eliam, the wife of Uriah the Hittite?
4 И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.
And David sent messengers, and took her; and she came in to him, and he lay with her; for she was purified from her uncleanness: and she returned to her house.
5 И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.
And the woman conceived, and sent and told David, and said, I am with child.
6 Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.
And David sent to Joab, saying, Send me Uriah the Hittite. And Joab sent Uriah to David.
7 И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.
And when Uriah was come to him, David demanded of him how Joab did, and how the people did, and how the war prospered.
8 Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.
And David said to Uriah, Go down to your house, and wash your feet. And Uriah departed out of the king’s house, and there followed him a mess of meat from the king.
9 Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.
But Uriah slept at the door of the king’s house with all the servants of his lord, and went not down to his house.
10 И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?
And when they had told David, saying, Uriah went not down to his house, David said to Uriah, Came you not from your journey? why then did you not go down to your house?
11 А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.
And Uriah said to David, The ark, and Israel, and Judah, abide in tents; and my lord Joab, and the servants of my lord, are encamped in the open fields; shall I then go into my house, to eat and to drink, and to lie with my wife? as you live, and as your soul lives, I will not do this thing.
12 Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.
And David said to Uriah, Tarry here to day also, and to morrow I will let you depart. So Uriah stayed in Jerusalem that day, and the morrow.
13 И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.
And when David had called him, he did eat and drink before him; and he made him drunk: and at even he went out to lie on his bed with the servants of his lord, but went not down to his house.
14 А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.
And it came to pass in the morning, that David wrote a letter to Joab, and sent it by the hand of Uriah.
15 А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.
And he wrote in the letter, saying, Set you Uriah in the forefront of the hottest battle, and retire you from him, that he may be smitten, and die.
16 И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.
And it came to pass, when Joab observed the city, that he assigned Uriah to a place where he knew that valiant men were.
17 И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.
And the men of the city went out, and fought with Joab: and there fell some of the people of the servants of David; and Uriah the Hittite died also.
18 Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.
Then Joab sent and told David all the things concerning the war;
19 И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,
And charged the messenger, saying, When you have made an end of telling the matters of the war to the king,
20 Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?
And if so be that the king’s wrath arise, and he say to you, Why approached you so near to the city when you did fight? knew you not that they would shoot from the wall?
21 Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.
Who smote Abimelech the son of Jerubbesheth? did not a woman cast a piece of a millstone on him from the wall, that he died in Thebez? why went you near the wall? then say you, Your servant Uriah the Hittite is dead also.
22 И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.
So the messenger went, and came and showed David all that Joab had sent him for.
23 И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.
And the messenger said to David, Surely the men prevailed against us, and came out to us into the field, and we were on them even to the entering of the gate.
24 А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.
And the shooters shot from off the wall on your servants; and some of the king’s servants be dead, and your servant Uriah the Hittite is dead also.
25 Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.
Then David said to the messenger, Thus shall you say to Joab, Let not this thing displease you, for the sword devours one as well as another: make your battle more strong against the city, and overthrow it: and encourage you him.
26 А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.
And when the wife of Uriah heard that Uriah her husband was dead, she mourned for her husband.
27 А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид.
And when the mourning was past, David sent and fetched her to his house, and she became his wife, and bore him a son. But the thing that David had done displeased the LORD.
