< 2 Петрова 3 >
1 Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,
This second epistle, beloved, I now write to you; in [both] which I stir up your pure minds by way of remembrance:
2 Да се опомињете речи које су напред казали свети пророци, и заповести својих апостола од Господа и Спаса.
That ye may be mindful of the words which were spoken before by the holy prophets, and of the commandment of us the apostles of the Lord and Savior:
3 И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама,
Knowing this first, that there will come in the last days scoffers, walking after their own lusts,
4 И говорити: Где је обећање доласка његовог? Јер откако оци помреше све стоји тако од почетка створења.
And saying, Where is the promise of his coming? for since the fathers fell asleep, all things continue as [they were] from the beginning of the creation.
5 Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.
For this they willingly are ignorant of, that by the word of God the heavens were of old, and the earth standing out of the water and in the water:
6 Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.
By which the world that then was, being overflowed with water, perished:
7 А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшног суда и погибли безаконих људи.
But the heavens and the earth, which are now, by the same word are kept in store, reserved to fire against the day of judgment and perdition of ungodly men.
8 Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан.
But, beloved, be not ignorant of this one thing, that one day [is] with the Lord as a thousand years, and a thousand years as one day.
9 Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.
The Lord is not slack concerning his promise, as some men count slackness; but is long-suffering toward us, not willing that any should perish, but that all should come to repentance.
10 Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дела што су на њој изгореће.
But the day of the Lord will come as a thief in the night; in which the heavens will pass away with a great noise, and the elements will melt with fervent heat, the earth also and the works that are therein will be burned up.
11 Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности,
[Seeing] then [that] all these things will be dissolved, what manner [of persons] ought ye to be in [all] holy deportment and godliness,
12 Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијег дана, ког ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?
Looking for and hasting to the coming of the day of God, in which the heavens being on fire will be dissolved, and the elements will melt with fervent heat?
13 Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи.
Nevertheless we, according to his promise, look for new heavens and a new earth, in which dwelleth righteousness.
14 Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру.
Wherefore, beloved, seeing that ye look for such things, be diligent that ye may be found by him in peace, without spot, and blameless.
15 И трпљење Господа нашег држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.
And account [that] the long-suffering of our Lord [is] salvation; even as our beloved brother Paul also, according to the wisdom given to him, hath written to you;
16 Као што говори о овоме и у свима својим посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.
As also in all [his] epistles, speaking in them of these things; in which are some things hard to be understood, which they that are unlearned and unstable wrest, as [they do] also the other scriptures, to their own destruction.
17 А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;
Ye therefore, beloved, seeing ye know [these things] before, beware lest ye also, being led away with the error of the wicked, fall from your own steadfastness.
18 Него напредујте у благодати и у познању Господа нашег и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вечна времена. Амин. (aiōn )
But grow in grace, and [in] the knowledge of our Lord and Savior Jesus Christ. To him [be] glory both now and for ever. Amen. (aiōn )