2 Петрова 1
1 Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:
Simon Peter, a servant and an apostle of Jesus Christ, to them that have obtained like precious faith with us through the righteousness of God and our Saviour Jesus Christ:
2 Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.
Grace and peace be multiplied to you through the knowledge of God, and of Jesus our Lord,
3 Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
According as his divine power hath given to us all things that pertain to life and godliness, through the knowledge of him that hath called us to glory and virtue:
4 Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.
By which are given to us exceeding great and precious promises: that by these ye might be partakers of the divine nature, having escaped the corruption that is in the world through lust.
5 И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,
And besides this, giving all diligence, add to your faith virtue; and to virtue knowledge;
6 А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
And to knowledge self-control; and to self-control patience; and to patience godliness;
7 А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
And to godliness brotherly kindness; and to brotherly kindness charity.
8 Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.
For if these things are in you, and abound, they make you that ye shall neither be barren nor unfruitful in the knowledge of our Lord Jesus Christ.
9 А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.
But he that lacketh these things is blind, and cannot see afar off, and hath forgotten that he was purified from his old sins.
10 Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;
Therefore the rather, brethren, give diligence to make your calling and election sure: for if ye do these things, ye shall never fall:
11 Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа. (aiōnios g166)
For so an entrance shall be ministered to you abundantly into the everlasting kingdom of our Lord and Saviour Jesus Christ. (aiōnios g166)
12 Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;
Therefore I will not be negligent to put you always in remembrance of these things, though ye know them, and are established in the present truth.
13 Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,
Indeed, I think it right, as long as I am in this tabernacle, to stir you up by putting you in remembrance;
14 Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
Knowing that shortly I must put off this my tabernacle, even as our Lord Jesus Christ hath shown me.
15 А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;
Moreover I will endeavour that ye may be able after my decease to have these things always in remembrance.
16 Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.
For we have not followed cunningly devised fables, when we made known to you the power and coming of our Lord Jesus Christ, but were eyewitnesses of his majesty.
17 Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.
For he received from God the Father honour and glory, when there came such a voice to him from the excellent glory, This is my beloved Son, in whom I am well pleased.
18 И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.
And this voice which came from heaven we heard, when we were with him on the holy mount.
19 И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.
We have also a more sure word of prophecy; to which ye do well that ye take heed, as to a light that shineth in a dark place, until the day dawn, and the day star arise in your hearts:
20 И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;
Knowing this first, that no prophecy of the scripture is of any private interpretation.
21 Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.
For prophecy came not in old time by the will of man: but holy men of God spoke as they were moved by the Holy Spirit.
