2 Петрова 1
1 Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:
Symeon Peter, a servant and apostle of Jesus Christ, to those who have obtained like precious faith with us through the righteousness of our God, and the Saviour Jesus Christ:
2 Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.
Grace and peace be multiplied to you in the knowledge of God, and of Jesus our Lord.
3 Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
Seeing that his Divine power hath given to us all things that pertain to life and godliness, through the knowledge of him who called us by his own glory and goodness;
4 Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.
through which he hath given us exceedingly great and precious promises, that by these ye may become partakers of the Divine nature, having escaped from the corruption that is in the world through lust;
5 И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,
even for this very reason, giving all diligence, add to your faith virtue, and to virtue knowledge,
6 А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
and to knowledge self-control, and to self-control endurance, and to endurance godliness,
7 А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
and to godliness brotherly kindness, and to brotherly kindness love.
8 Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.
For if these things are in you and abound, they make you neither inactive nor unfruitful in gaining the full knowledge of our Lord Jesus Christ.
9 А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.
But he that lacketh these things is blind, and cannot see afar off, and hath forgotten that he was cleansed from his old sins.
10 Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;
Wherefore the rather, brethren, give diligence to make your calling and election sure; for if ye do these things, ye will never fall.
11 Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа. (aiōnios g166)
For in this way the entrance will be richly furnished you into the everlasting kingdom of our Lord and Saviour Jesus Christ. (aiōnios g166)
12 Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;
Wherefore I shall be careful always to remind you of these things, though ye know them, and are established in the truth that is with you.
13 Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,
Yea, I think it right, as long as I am in this tabernacle, to stir you up by reminding you;
14 Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
knowing that I must soon put off my tabernacle, even as our Lord Jesus Christ declared to me.
15 А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;
Moreover I shall endeavor that at all times ye may be able, after my departure, to call these things to mind.
16 Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.
For we did not follow cunningly devised fables, when we made known to you the power and coming of our Lord Jesus Christ, but had been made eye-witnesses of his majesty.
17 Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.
For he received from God the Father honor and glory, when such a voice as this was borne to him from the excellent glory: “This is my beloved Son, with whom I am well pleased.”
18 И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.
And this voice we heard borne from heaven when we were with him in the holy mount.
19 И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.
And we have more sure the prophetic word, to which ye do well in taking heed, as to a lamp shining in a dark place, until the day dawn, and the day-star arise in your hearts;
20 И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;
knowing this first, that no prophecy of the Scripture cometh from private interpretation.
21 Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.
For prophecy never came by the will of man; but moved by the Holy Spirit, men spoke from God.
