< 2 Књига о царевима 1 >

1 А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.
2 А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести.
Aⱨaziya Samariyǝdǝ turƣanda [ordisidiki] balihanining pǝnjirisidin yiⱪilip qüxüp, kesǝl bolup ⱪaldi. U hǝwǝrqilǝrni ǝwǝtip ularƣa: — Əkron xǝⱨiridiki ilaⱨ Baal-Zǝbubdin mening toƣramda, kesilidin saⱪiyamdu, dǝp soranglar, dedi.
3 Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изађи на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?
Lekin Pǝrwǝrdigarning Pǝrixtisi bolsa Тixbiliⱪ Iliyasⱪa: — Ornungdin tur, Samariyǝ padixaⱨining ǝlqilirining aldiƣa berip, ularƣa: — Israilda Huda yoⱪmu, Əkrondiki ilaⱨ Baal-Zǝbubdin yol soriƣili mangdinglarmu?
4 А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија.
Xuning üqün Pǝrwǝrdigar ⱨazir mundaⱪ dediki: «Sǝn qiⱪⱪan kariwattin qüxǝlmǝysǝn; sǝn qoⱪum ɵlisǝn» degin, — dedi. Xuning bilǝn Iliyas yolƣa qiⱪti.
5 А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили?
Hǝwǝrqilǝr padixaⱨning yeniƣa ⱪaytip kǝldi; u ulardin: Nemixⱪa yenip kǝldinglar, dǝp soridi.
6 А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.
Ular uningƣa: — Bir adǝm bizgǝ uqrap bizgǝ: — Silǝrni ǝwǝtkǝn padixaⱨning yeniƣa ⱪaytip berip uningƣa: «Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: — Israilda Huda yoⱪmu, Əkrondiki ilaⱨ Baal-Zǝbubdin yol soriƣili adǝmlǝrni ǝwǝttingmu? Xuning üqün sǝn qiⱪⱪan kariwattin qüxǝlmǝysǝn; sǝn qoⱪum ɵlisǝn!» dǝnglar, — dedi.
7 А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече?
Padixaⱨ ulardin: Silǝrgǝ uqrap bu sɵzlǝrni ⱪilƣan adǝm ⱪandaⱪ adǝm ikǝn? — dǝp soridi.
8 А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин.
Ular uningƣa: U tüklük, beligǝ tasma baƣliƣan adǝm ikǝn, dedi. Padixaⱨ: U Tixbiliⱪ Iliyas ikǝn, dedi.
9 Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сеђаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сиђи.
Andin padixaⱨ bir ǝllikbexini ⱪol astidiki ǝllik adimi bilǝn Iliyasning ⱪexiƣa mangdurdi; bu kixi Iliyasning ⱪexiƣa barƣanda, mana u bir dɵngning üstidǝ olturatti. U uningƣa: I Hudaning adimi, padixaⱨ seni qüxüp kǝlsun! dǝydu, dedi.
10 А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу.
Lekin Iliyas ǝllikbexiƣa: Əgǝr mǝn Hudaning adimi bolsam, asmandin ot qüxüp sǝn bilǝn ǝllik adimingni kɵydürsun, dǝp jawab bǝrdi. Xuan asmandin ot qüxüp, uning ɵzi bilǝn ǝllik adimini kɵydürüwǝtti.
11 Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сиђи брже.
Xuning bilǝn padixaⱨ yǝnǝ bir ǝllikbexini uning ⱪol astidiki ǝllik adimi bilǝn uning ⱪexiƣa mangdurdi. U uningƣa: I Hudaning adimi, padixaⱨ eytti: Seni dǝrⱨal qüxüp kǝlsun! — dedi.
12 А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу.
Lekin Iliyas ǝllikbexiƣa: Əgǝr mǝn Hudaning adimi bolsam, asmandin ot qüxüp sǝn bilǝn ǝllik adimingni kɵydürsun, dǝp jawab bǝrdi. Xuan Hudaning oti asmandin qüxüp uning ɵzi bilǝn ǝllik adimini kɵydürüwǝtti.
13 Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.
Padixaⱨ ǝmdi üqinqi bir ǝllikbexini ⱪol astidiki ǝllik adimi bilǝn uning ⱪexiƣa mangdurdi; ǝllikbexi berip Iliyasning aldiƣa qiⱪip, tizlinip uningƣa yalwurup: I Hudaning adimi, mening jenim bilǝn sening bu ǝllik ⱪulungning janliri nǝziringdǝ ǝziz bolsun!
14 Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.
Dǝrwǝⱪǝ, asmandin ot qüxüp, ilgiriki ikki ǝllikbexini ularning ⱪol astidiki ǝllik adimi bilǝn kɵydürüwǝtti. Lekin ⱨazir mening jenim sening nǝziringdǝ ǝziz bolsun, dedi.
15 А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.
Pǝrwǝrdigarning Pǝrixtisi Iliyasⱪa: Sǝn qüxüp uning bilǝn barƣin; uningdin ⱪorⱪmiƣin, dedi. U ornidin turup uning bilǝn qüxüp padixaⱨning ⱪexiƣa berip
16 И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.
padixaⱨⱪa: Pǝrwǝrdigar sɵz ⱪilip: «Israilda wǝⱨiy soriƣili bolidiƣan Huda yoⱪmu, Əkrondiki ilaⱨ Baal-Zǝbubdin yol soriƣili ǝlqilǝrni ǝwǝttingƣu? Xuning üqün sǝn qiⱪⱪan kariwattin qüxǝlmǝysǝn; sǝn qoⱪum ɵlisǝn!» dǝydu, — dedi.
17 И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина.
Xuning bilǝn Iliyas degǝndǝk, Pǝrwǝrdigarning sɵzi boyiqǝ Aⱨaziya ɵldi. Uning oƣli bolmiƣaqⱪa, Yǝⱨoram uning ornida padixaⱨ boldi. Bu Yǝⱨoxafatning oƣli, Yǝⱨuda padixaⱨi Yǝⱨoramning ikkinqi yili idi.
18 А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?
Əmdi Aⱨaziyaning baxⱪa ixliri, uning ⱪilƣan ǝmǝlliri bolsa, ular «Israil padixaⱨlirining tarih-tǝzkiriliri» degǝn kitabta pütülgǝn ǝmǝsmidi?

< 2 Књига о царевима 1 >