2 Књига о царевима 7
1 Тада рече Јелисије: Чујте реч Господњу: Тако вели Господ: Сутра ће у ово доба бити мера белог брашна за сикал а две мере јечма за сикал на вратима самаријским.
Елисей а зис: „Аскултаць кувынтул Домнулуй! Аша ворбеште Домнул: ‘Мыне, ла часул ачеста, се ва винде ла поарта Самарией о мэсурэ де флоаре де фэинэ ку ун сиклу ши доуэ мэсурь де орз ку ун сиклу.’”
2 А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.
Кэлэрецул пе брацул кэруя се резема ымпэратул а рэспунс омулуй луй Думнезеу: „Кяр дакэ ар фаче Домнул ферестре ын чер, кум с-ар путя ынтымпла ун асеменя лукру?” Ши Елисей а зис: „Вей ведя ку окий тэй, дар ту ну вей мынка дин еле.”
3 А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо?
Ла интраря порций ерау патру лепрошь, каре ау зис унул кэтре алтул: „Ла че сэ шедем аич пынэ вом мури?
4 Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.
Дакэ не вом гынди сэ интрэм ын четате, ын четате есте фоамете ши вом мури ши, дакэ вом ста аич, де асеменя вом мури. Хайдем дар сэ не арункэм ын табэра сириенилор: дакэ не вор лэса ку вяцэ, вом трэи, яр, дакэ не вор оморы, вом мури.”
5 И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога.
Ау плекат дар ын амург сэ се дукэ ын табэра сириенилор. Ши, кынд ау ажунс ла интраря таберей сириенилор, ятэ кэ ну ера нимень.
6 Јер Господ учини те се у логору сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другом: Ето цар је Израиљев најмио на нас цареве хетејске и цареве мисирске да ударе на нас.
Домнул фэкусе сэ се аудэ ын табэра сириенилор ун вует де каре ши ун вует де кай, вуетул уней марь оштирь, ши ышь зисесерэ унул кэтре алтул: „Ымпэратул луй Исраел а токмит ымпотрива ноастрэ пе ымпэраций хетицилор ши пе ымпэраций еӂиптенилор ка сэ винэ сэ лупте ымпотрива ноастрэ.”
7 Те се подигоше и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше ради душа својих.
Ши с-ау скулат ши ау луат-о ла фугэ ын амург. Шь-ау лэсат кортуриле, каий ши мэгарий, табэра аша кум ера ши ау фуӂит ка сэ-шь скапе вяца.
8 Па кад дођоше губавци на крај логора, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.
Лепроший, ажунгынд ла интраря таберей, ау пэтрунс ынтр-ун корт, ау мынкат ши ау бэут, ау луат дин ел арӂинт, аур ши хайне ши с-ау дус ши ле-ау аскунс. С-ау ынторс ярэшь, ау пэтрунс ынтр-ун алт корт ши ау луат ши де аколо лукрурь пе каре с-ау дус ши ле-ау аскунс.
9 Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добрих гласова; а ми ћутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому царевом.
Апой, шь-ау зис унул алтуя: „Ну фачем бине! Зиуа ачаста есте о зи де весте бунэ. Дакэ вом тэчя ши дакэ вом аштепта пынэ ла лумина зилей де мыне, вом фи педепсиць. Вениць акум ши хайдем сэ дэм де штире касей ымпэратулуй!”
10 И тако дошавши дозваше вратара градског и казаше му говорећи: Идосмо у логор сирски, и гле, нема никога, ни гласа човечијег; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.
Ау плекат ши ау кемат пе стрэжерий де ла поарта четэций ши ле-ау спус аша: „Ам интрат ын табэра сириенилор ши ятэ кэ ну есте нимень, ну се ауде ничун глас де ом; н-ам гэсит декыт кай легаць ши мэгарь легаць ши кортуриле аша кум ерау.”
11 А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.
Стрэжерий де ла поартэ ау стригат ши ау тримис вестя ачаста ынэунтрул касей ымпэратулуй.
12 А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.
Ымпэратул с-а скулат ноаптя ши а зис служиторилор сэй: „Вряу сэ вэ спун че не фак сириений. Фииндкэ штиу кэ сунтем флэмынзь, ау пэрэсит табэра ка сэ се аскундэ ын огоаре ши шь-ау зис: ‘Кынд вор еши дин четате, ый вом принде вий ши вом интра ын четате.’”
13 А један од слуга његових одговори и рече: Да узмемо пет осталих коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња израиљских; да пошаљемо да видимо.
Унул дин служиторий ымпэратулуй а рэспунс: „Сэ се я чинч дин каий каре ау май рэмас ын четате – ли се ва ынтымпла доар кум с-а ынтымплат ла тоатэ мулцимя луй Исраел каре а май рэмас, тоатэ мулцимя луй Исраел каре се истовеште – ши сэ тримитем сэ ведем че се петрече.”
14 И узеше два коња колска, које посла цар за војском сирском, говорећи: Идите и видите.
Ау луат доуэ каре ку каий лор ши ымпэратул а тримис ниште соль пе урмеле оштирий сириенилор, зикынд: „Дучеци-вэ ши ведець!”
15 И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.
С-ау дус дупэ ей пынэ ла Йордан ши ятэ кэ тот друмул ера плин ку хайне ши лукрурь пе каре ле арункасерэ сириений ын гоана лор. Солий с-ау ынторс ши ау спус ымпэратулуй.
16 Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој.
Попорул а ешит ши а жефуит табэра сириенилор. Ши с-а вындут о мэсурэ де флоаре де фэинэ ку ун сиклу ши доуэ мэсурь де орз ку ун сиклу, дупэ кувынтул Домнулуй.
17 И цар постави на врата оног војводу, на ког се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умре, по речи човека Божијег, коју рече кад цар к њему дође.
Ымпэратул ынкрединцасе паза порций ын мына кэлэрецулуй пе брацул кэруя се реземасе атунч. Дар кэлэрецул ачеста а фост кэлкат ын пичоаре де попор ла поартэ ши а мурит, дупэ кувынтул пе каре-л ростисе омул луй Думнезеу кынд се коборысе ымпэратул ла ел.
18 Јер кад човек Божји рече цару: Две мере јечма за сикал и мера белог брашна за сикал биће сутра у ово доба на вратима самаријским,
Омул луй Думнезеу спусесе атунч ымпэратулуй: „Мыне, ла часул ачеста, се вор винде ла поарта Самарией доуэ мэсурь де орз ку ун сиклу ши о мэсурэ де флоаре де фэинэ ку ун сиклу.”
19 А онај војвода одговори човеку Божијем говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити шта кажеш? А Јелисије рече: Ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.
Яр кэлэрецул рэспунсесе омулуй луй Думнезеу: „Кяр дакэ ар фаче Домнул ферестре ын чер, кум с-ар путя ынтымпла ун асеменя лукру?” Ши Елисей зисесе: „Вей ведя ку окий тэй, дар ту ну вей мынка дин еле.”
20 И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умре.
Ын адевэр, аша и с-а ши ынтымплат: а фост кэлкат ын пичоаре, ла поартэ, де попор ши а мурит.
