2 Књига о царевима 6
1 А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.
The sons of the prophets said to Elisha, "See now, the place where we dwell before you is too small for us.
2 Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.
Please let us go to the Jordan, and every man take a beam from there, and let us make us a place there, where we may dwell." He answered, "Go."
3 А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.
One said, "Please be pleased to go with your servants." He answered, "I will go."
4 И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.
So he went with them. When they came to the Jordan, they cut down wood.
5 А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.
But as one was felling a beam, the axe head fell into the water. Then he cried, and said, "Alas, my master. For it was borrowed."
6 А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
The man of God asked, "Where did it fall?" He showed him the place. He cut down a stick, threw it in there, and made the iron float.
7 А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.
He said, "Take it." So he put out his hand and took it.
8 А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.
Now the king of Aram was warring against Israel; and he took counsel with his servants, saying, "My camp will be in such and such a place."
9 А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.
The man of God sent to the king of Israel, saying, "Beware that you not pass such a place; for the Arameans are coming down there."
10 И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.
The king of Israel sent to the place which the man of God told him and warned him of; and he saved himself there, not once nor twice.
11 И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?
The heart of the king of Aram was very troubled about this. He called his servants, and said to them, "Won't you show me which of us is for the king of Israel?"
12 А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.
One of his servants said, "No, my lord, O king; but Elisha, the prophet who is in Israel, tells the king of Israel the words that you speak in your bedroom."
13 Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.
He said, "Go and see where he is, that I may send and get him." It was told him, saying, "Look, he is in Dothan."
14 И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.
Therefore he sent horses, chariots, and a great army there. They came by night, and surrounded the city.
15 А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?
When the servant of the man of God had risen early, and gone out, look, an army with horses and chariots was around the city. His servant said to him, "Alas, my master. What shall we do?"
16 А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.
He answered, "Do not be afraid; for those who are with us are more than those who are with them."
17 И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.
Then Elisha prayed and said, "LORD, please open his eyes, that he may see." The LORD opened the eyes of the young man; and he saw: and look, the mountain was full of horses and chariots of fire around Elisha.
18 А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.
When they came down to him, Elisha prayed to the LORD, and said, "Please strike this people with blindness." He struck them with blindness according to the word of Elisha.
19 Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.
Elisha said to them, "This is not the way, neither is this the city. Follow me, and I will bring you to the man whom you seek." He led them to Samaria.
20 А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.
It happened, when they had come into Samaria, that Elisha said, "LORD, open the eyes of these men, that they may see." The LORD opened their eyes, and they saw; and look, they were in the midst of Samaria.
21 А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
The king of Israel said to Elisha, when he saw them, "My father, shall I strike them? Shall I strike them?"
22 А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.
He answered, "You shall not strike them. Would you strike those whom you have taken captive with your sword and with your bow? Set bread and water before them, that they may eat and drink, and go to their master."
23 И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.
He prepared great feast for them. When they had eaten and drunk, he sent them away, and they went to their master. The bands of Aram stopped raiding the land of Israel.
24 А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију.
It happened after this, that Benhadad king of Aram gathered all his army, and went up and besieged Samaria.
25 И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.
There was a great famine in Samaria. Look, they besieged it, until a donkey's head was sold for eighty pieces of silver, and the fourth part of a kab of dove's dung for five pieces of silver.
26 И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!
As the king of Israel was passing by on the wall, a woman cried to him, saying, "Help, my lord, O king."
27 А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?
He said, "If the LORD doesn't help you, from where could I help you? From of the threshing floor, or from the winepress?"
28 Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.
The king said to her, "What ails you?" She answered, "This woman said to me, 'Give your son, that we may eat him today, and we will eat my son tomorrow.'
29 И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.
So we boiled my son, and ate him: and I said to her on the next day, 'Give your son, that we may eat him;' and she has hidden her son."
30 А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.
It happened, when the king heard the words of the woman, that he tore his clothes. Now he was passing by on the wall, and the people looked and saw that he had sackcloth against his skin.
31 Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.
Then he said, "God do so to me, and more also, if the head of Elisha the son of Shaphat shall stay on him this day."
32 А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.
But Elisha was sitting in his house, and the elders were sitting with him. Then the king sent a man from before him; but before the messenger came to him, he said to the elders, "Do you see how this son of a murderer has sent to take away my head? Look, when the messenger comes, shut the door, and hold the door shut against him. Isn't the sound of his master's feet behind him?"
33 И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?
While he was still talking with them, look, the messenger came down to him. Then he said, "Look, this disaster is from the LORD. Why should I wait for the LORD any longer?"
