2 Књига о царевима 6
1 А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.
先知門徒對以利沙說：「看哪，我們同你所住的地方過於窄小，
2 Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.
求你容我們往約旦河去，各人從那裏取一根木料建造房屋居住。」他說：「你們去吧！」
3 А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.
有一人說：「求你與僕人同去。」回答說：「我可以去。」
4 И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.
於是以利沙與他們同去。到了約旦河，就砍伐樹木。
5 А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.
有一人砍樹的時候，斧頭掉在水裏，他就呼叫說：「哀哉！我主啊，這斧子是借的。」
6 А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
神人問說：「掉在哪裏了？」他將那地方指給以利沙看。以利沙砍了一根木頭，拋在水裏，斧頭就漂上來了。
7 А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.
以利沙說：「拿起來吧！」那人就伸手拿起來了。
8 А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.
亞蘭王與以色列人爭戰，和他的臣僕商議說：「我要在某處某處安營。」
9 А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.
神人打發人去見以色列王，說：「你要謹慎，不要從某處經過，因為亞蘭人從那裏下來了。」
10 И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.
以色列王差人去窺探神人所告訴所警戒他去的地方，就防備未受其害，不止一兩次。
11 И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?
亞蘭王因這事心裏驚疑，召了臣僕來，對他們說：「我們這裏有誰幫助以色列王，你們不指給我嗎？」
12 А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.
有一個臣僕說：「我主，我王！無人幫助他，只有以色列中的先知以利沙，將王在臥房所說的話告訴以色列王了。」
13 Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.
王說：「你們去探他在哪裏，我好打發人去捉拿他。」有人告訴王說：「他在多坍。」
14 И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.
王就打發車馬和大軍往那裏去，夜間到了，圍困那城。
15 А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?
神人的僕人清早起來出去，看見車馬軍兵圍困了城。僕人對神人說：「哀哉！我主啊，我們怎樣行才好呢？」
16 А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.
神人說：「不要懼怕！與我們同在的比與他們同在的更多。」
17 И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.
以利沙禱告說：「耶和華啊，求你開這少年人的眼目，使他能看見。」耶和華開他的眼目，他就看見滿山有火車火馬圍繞以利沙。
18 А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.
敵人下到以利沙那裏，以利沙禱告耶和華說：「求你使這些人的眼目昏迷。」耶和華就照以利沙的話，使他們的眼目昏迷。
19 Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.
以利沙對他們說：「這不是那道，也不是那城；你們跟我去，我必領你們到所尋找的人那裏。」於是領他們到了撒馬利亞。
20 А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.
他們進了撒馬利亞，以利沙禱告說：「耶和華啊，求你開這些人的眼目，使他們能看見。」耶和華開他們的眼目，他們就看見了，不料，是在撒馬利亞的城中。
21 А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
以色列王見了他們，就問以利沙說：「我父啊，我可以擊殺他們嗎？」
22 А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.
回答說：「不可擊殺他們！就是你用刀用弓擄來的，豈可擊殺他們嗎？當在他們面前設擺飲食，使他們吃喝回到他們的主人那裏。」
23 И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.
王就為他們預備了許多食物；他們吃喝完了，打發他們回到他們主人那裏。從此，亞蘭軍不再犯以色列境了。
24 А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију.
此後，亞蘭王便‧哈達聚集他的全軍，上來圍困撒馬利亞。
25 И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.
於是撒馬利亞被圍困，有饑荒，甚至一個驢頭值銀八十舍客勒，二升鴿子糞值銀五舍客勒。
26 И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!
一日，以色列王在城上經過，有一個婦人向他呼叫說：「我主，我王啊！求你幫助。」
27 А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?
王說：「耶和華不幫助你，我從何處幫助你？是從禾場，是從酒醡呢？」
28 Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.
王問婦人說：「你有甚麼苦處？」她回答說：「這婦人對我說：『將你的兒子取來，我們今日可以吃，明日可以吃我的兒子。』
29 И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.
我們就煮了我的兒子吃了。次日我對她說：『要將你的兒子取來，我們可以吃。』她卻將她的兒子藏起來了。」
30 А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.
王聽見婦人的話，就撕裂衣服；（王在城上經過）百姓看見王貼身穿着麻衣。
31 Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.
王說：「我今日若容沙法的兒子以利沙的頭仍在他項上，願上帝重重地降罰與我！」
32 А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.
那時，以利沙正坐在家中，長老也與他同坐。王打發一個伺候他的人去；他還沒有到，以利沙對長老說：「你們看這兇手之子，打發人來斬我的頭；你們看着使者來到，就關上門，用門將他推出去。在他後頭不是有他主人腳步的響聲嗎？」
33 И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?
正說話的時候，使者來到，王也到了，說：「這災禍是從耶和華那裏來的，我何必再仰望耶和華呢？」
