2 Књига о царевима 6
1 А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.
Nikhat hi themgao honkhat Elisha kom’a ahung nguvin hitin aseijuve, “Nangman nahet ma bang hin nangtoh ikimu to nao mun hi aneobehseh jenge.
2 Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.
Jordan vadung langa chesuh uhitin thing gatan uhitin ikikhop khom nadiu munthah khat kisah dohu hite,” ahung tiuve. Hichun aman adonbut in, “Aphai, naseibangun bol hite,” ati.
3 А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.
Amaho lah’a khat in atem’un, “Neihung kilhonpiuvin,” ati. Aman jong, “Hung nange,” atin ahi.
4 И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.
Hichun Elisha jong amaho chutoh akilhon tauvin ahi. Jordan aga lhun phat’un, amahon thing akitan tauvin ahi.
5 А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.
Ahin amaholah’a khat chun thing akitan pet’un aheichang chu vadunga alhahsah tan ahi. Ama jong ahung apeng jah jengin, “Vo hepu, hiche heicha chu mi’a bat ding’a kahin lah ahi,” ati.
6 А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
Pathen mipan ahin seijin, “Hoilai donna nalhah ham?” ati. Aman jong amun avetsah phat chun Elisha’n molkhat alan amun laitah’a chu agakholut’a ahileh heichang chu twichungah ahung kiletdohtan ahi.
7 А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.
Hichun Elisha’n, “Kilah in,” ati, hichun mipan agahsangin akimat tan ahi.
8 А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.
Syria lengpa chu Israelte toh akisatto laitah chun, aman asepai lamkaite toh akihoutoh un hitin asei uve, “Eihon isepaiteu chu hilai mun khat’a ngahmun kisem ute akitiuve.”
9 А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.
Ahinlah apettah chun Pathen mipa Elisha’n gangtah in Israel lengpa ana gah hilchah in, “Hichelai munna chun che hih un ajeh chu Syria ten asepaiteu chu hilai munna chu changpang a ana umdiu ahi,” atipeh tan ahi.
10 И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.
Hiti chun Israel lengpan Pathen mipan aseipehna mun mun’a chun asepaite asolji ahi. Kiging jing’a aum jing thei nading un, phatseh in Elisha’n Israel lengpa chu aseipeh jingin chule ana hilchah jing in ahi.
11 И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?
Syria lenpa chu hiche chungchang’a hin, alung ahang lheh jengtan, hijehchun aman anoija lamkai pipu hochu akoukhom’in hiti hin aseitan, “Koipen hi galmi langa pang naum uham? Koipen hin Israel lengpa hi kei tohgon ana seipeh jiuham?” ati.
12 А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.
Hichun anoija lamkai pipuho khat’in ahin donbut’in, “Hepu lengpa keiho kahipouve, Israel te lah’a hin Elisha kiti themgao khat aumin, amahin lengpahi ijakai aseipehji ahi. Amahin nachanga najal khunna naumpetna na thusei jouse jong hi ahet ahi,” atipeh tan ahi.
13 Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.
Hichun lengpan thu ahin pen, “Cheuvinlang amachu hoiya um’aham, gahe chen’unlang keiman ama manding chu kasepaite kasolding ahi,” ati. Hiti chun amahon jong agahetoh un, “Amahi Dothan na aume,” tin ahung seipeh tauvin ahi.
14 И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.
Hichun Syria lengpan hiche khopi sung umding’in sepai tamtah leh sakol kangtalai tamtah asoltan ahi.
15 А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?
Pathen mipa sohpa chu jingpitah in ahung thouvin, pam lang agapotdoh leh sepai tamtah leh sakol kangtalai tamtah muntin’ah amutan ahileh, Elisha kom’a chun, “O hepu i-itiding hitam?” tin apeng jah jingin ahi.
16 А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.
Elisha’n ama kom’ah, “Kicha hihin, amaho sangin eini panpiho atamjouve,” ati.
17 И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.
Hijou chun Elisha jong atauvin, “O Pakai, amit hin hadohsah in lang, hin muchetsah tan,” tin atauvin ahileh, Pakaiyin gollhangpa mitchu ahadohsahtan ahileh Elisha vella molpang hochu sakolte le akangtalai ho meikongin atom anadimset in ahi.
18 А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.
Syria sepaite chu Elisha manding’a ahungsuh phat uchun, Elisha atauvin, “O Pakai amaho hi amit’u suhchot pehtan,” atin ahileh Elisha’n angeh bang bangin Pakaiyin amit’u asuhchot pehtan ahi.
19 Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.
Hichun Elisha apotdoh in amaho kom’a chun, “Nahung naohi adihtapoi hichehi nahollu khopi chu ahipoi, neihinjui jun, keiman nahol nao kom’a chun napuilut nao vinge” ati. Hiti chun amaho chu Samaria khopia chun apuilut tan ahi.
20 А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.
Samaria khopi chu alhunphat’un, Elisha atauvin, “O Pakai tun amit’u hasah kit’in lang kho musah tan,” ati. Hiti chun Pakaiyin amit’u ahasah in ahileh amaho Samaria khopi alailunga um ahiu akimudoh tauvin ahi.
21 А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
Israel lengpan amaho chu amudoh phat’in Elisha kom’a chun ahin samjah jingin, “Hepa hiche hohi katha gamding hitam? Kathagam ding hitam?” ahintin ahi.
22 А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.
Elisha’n ahin donbut’in, “Nathathei louding ahi! Gal-hing’a kiman hohi kithatji ngai em? Anehdiu le adondiu joh pen lang apu kom langa le sultan,” ati.
23 И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.
Hiti chun lengpan ankong thupitah ahin sem’in, anehsah in, apupau kom langa ale soltan ahi. Hichejou chun Syria galmite Israel gam ahin nokhum tapouvin ahi.
24 А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију.
Ahin phat chomkhat set jouhin Syria lengpa Benhadad in agalmite jouse atit khom’in Samaria khopi ahin umkhum tauvin ahi.
25 И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.
Hijeh chun khopi sunga chun kel lhahna nasatah aumtan ahi. Khopi aumkhum nao chu asot lheh jingtan ahileh sangan luchang khatchu dangka somget in akijoh in, gam louthul til jing jong atena khat hoplia hopkhatna chun dangka nga in akijoh tan ahi.
26 И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!
Nikhat hi Israel lengpa chu khopi pal chunga chun avah lelen ahileh numeikhat in ahin kouvin, “Kapu lengpa neihuh in,” ahin tin ahi.
27 А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?
Chuin aman adonbut in, “Pakaiyin nakithopi louleh keiman ipi kabolpeh thei ding ham? Keiman changvohna pholla konin changla kanei tapon, lengpi twijong aheh lhahna a konin kanei tapon hoiya ipi kalah’a nang kapehding ham?” ati.
28 Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.
Ahin lengpan adongin “Ipi ham nahahsatna,” tin adongin ahileh amanun adonbut, “Hiche numeinu hin kakom’ah ahungin tunin nang chapa chu nehitin jingleh keichapa nena hite atin,” ahi.
29 И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.
Hijeh chun keichapa kakihon lhonin kane lhontai, ajingin ama chapa kitha hitin neta hite katileh, aman akisel mangtai,” ati.
30 А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.
Hichun Lengpan hiche thuhi ajah doh phat’in lunghangtah in apon abottel jingin ahi. Hitia chu lengpa palchunga ava lena a chun mipi hon khaodip pon akisil chu amuvin ahi.
31 Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.
Lengpa apengjah jingin, “Tuni tah ahi Elisha luchang katan louleh Pathen’in keima eithat jinghen” tin akihahsel jah jengtan ahi.
32 А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.
Hitia chu lengpan akoudia mi asol chun, Elisha chu Israel upa hotoh ainsungah ana toukhom’un, akoupa chu ahunglhun masang in Elisha’n upahojah achun, “Hiche tolthat pakhun keilol tang dingin mikhat ahin sollin ahi. Ama ahunglhun tengleh kot kamkhum mun hin lutsah hih un, ama nunga apupan ahin juipai ding ahi,” ati.
33 И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?
Elisha’n hitia thu asei jinglai sung chun thupole pachu ahung lhung paitan, chule lengpa chun aseipaijin, “Hiche lungkhamna hojouse hi Pakaija kon ahi, chuti ahileh kon Pakai chu iti kanga jing nahlai ding ham?” ati.
