2 Књига о царевима 3
1 А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година.
Now Jehoram the son of Ahab began to reign over Israel in Samaria in the eighteenth year of Jehoshaphat king of Judah, and reigned twelve years.
2 И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов.
And he did that which was evil in the sight of the LORD; but not like his father, and like his mother: for he put away the pillar of Baal that his father had made.
3 Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих.
Nevertheless he cleaved unto the sins of Jeroboam the son of Nebat, wherewith he made Israel to sin; he departed not therefrom.
4 А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном.
Now Mesha king of Moab was a sheepmaster; and he rendered unto the king of Israel the wool of an hundred thousand lambs, and of an hundred thousand rams.
5 Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог.
But it came to pass, when Ahab was dead, that the king of Moab rebelled against the king of Israel.
6 А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља.
And king Jehoram went out of Samaria at that time, and mustered all Israel.
7 И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.
And he went and sent to Jehoshaphat the king of Judah, saying, The king of Moab hath rebelled against me: wilt thou go with me against Moab to battle? And he said, I will go up: I am as thou art, my people as thy people, my horses as thy horses.
8 Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске.
And he said, Which way shall we go up? And he answered, The way of the wilderness of Edom.
9 И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.
So the king of Israel went, and the king of Judah, and the king of Edom: and they made a circuit of seven days’ journey: and there was no water for the host, nor for the beasts that followed them.
10 И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.
And the king of Israel said, Alas! for the LORD hath called these three kings together to deliver them into the hand of Moab.
11 А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке.
But Jehoshaphat said, Is there not here a prophet of the LORD, that we may inquire of the LORD by him? And one of the king of Israel’s servants answered and said, Elisha the son of Shaphat is here, which poured water on the hands of Elijah.
12 Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски.
And Jehoshaphat said, The word of the LORD is with him. So the king of Israel and Jehoshaphat and the king of Edom went down to him.
13 А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.
And Elisha said unto the king of Israel, What have I to do with thee? get thee to the prophets of thy father, and to the prophets of thy mother. And the king of Israel said unto him, Nay: for the LORD hath called these three kings together to deliver them into the hand of Moab.
14 А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао.
And Elisha said, As the LORD of hosts liveth, before whom I stand, surely, were it not that I regard the presence of Jehoshaphat the king of Judah, I would not look toward thee, nor see thee.
15 Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;
But now bring me a minstrel. And it came to pass, when the minstrel played, that the hand of the LORD came upon him.
16 И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама.
And he said, Thus saith the LORD, Make this valley full of trenches.
17 Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.
For thus saith the LORD, Ye shall not see wind, neither shall ye see rain, yet that valley shall be filled with water: and ye shall drink, both ye and your cattle and your beasts.
18 Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.
And this is but a light thing in the sight of the LORD: he will also deliver the Moabites into your hand.
19 И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.
And ye shall smite every fenced city, and every choice city, and shall fell every good tree, and stop all fountains of water, and mar every good piece of land with stones.
20 А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде.
And it came to pass in the morning, about the time of offering the oblation, that, behold, there came water by the way of Edom, and the country was filled with water.
21 А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.
Now when all the Moabites heard that the kings were come up to fight against them, they gathered themselves together, all that were able to put on armour, and upward, and stood on the border.
22 А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв.
And they rose up early in the morning, and the sun shone upon the water, and the Moabites saw the water over against them as red as blood:
23 И рекоше: Крв је; побили су се цареви, и један другог погубили; сада дакле на плен, Моавци!
and they said, This is blood; the kings are surely destroyed, and they have smitten each man his fellow: now therefore, Moab, to the spoil.
24 А кад дођоше до логора Израиљевог, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побегоше испред њих, а они уђоше у земљу моавску бијући их.
And when they came to the camp of Israel, the Israelites rose up and smote the Moabites, so that they fled before them: and they went forward into the land smiting the Moabites.
25 И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посекоше тако да само оставише камење у Кир-аресету. И опколивши га праћари стадоше га бити.
And they beat down the cities; and on every good piece of land they cast every man his stone, and filled it; and they stopped all the fountains of water, and felled all the good trees: until in Kir-hareseth [only] they left the stones thereof; howbeit the slingers went about it, and smote it.
26 А цар моавски кад виде да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара едомског, али не могоше.
And when the king of Moab saw that the battle was too sore for him, he took with him seven hundred men that drew sword, to break through unto the king of Edom: but they could not.
27 Тада узе сина свог првенца који хтеде бити цар на његово место, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гнев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.
Then he took his eldest son that should have reigned in his stead, and offered him for a burnt offering upon the wall. And there was great wrath against Israel: and they departed from him, and returned to their own land.
