2 Књига о царевима 2
1 А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.
And it came to pass, when the LORD would take up Elijah into heaven by a whirlwind, that Elijah went with Elisha from Gilgal.
2 И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.
And Elijah said to Elisha, Tarry here, I pray thee; for the LORD hath sent me to Bethel. And Elisha said As the LORD liveth, and as thy soul liveth, I will not leave thee. So they went down to Bethel.
3 Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите.
And the sons of the prophets that were at Bethel came forth to Elisha, and said to him, Knowest thou that the LORD will take away thy master from thy head to day? And he said, Yea, I know it; hold ye your peace.
4 Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.
And Elijah said to him, Elisha, tarry here, I pray thee; for the LORD hath sent me to Jericho. And he said, As the LORD liveth, and as thy soul liveth, I will not leave thee. So they came to Jericho.
5 А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите.
And the sons of the prophets that were at Jericho came to Elisha, and said to him, Knowest thou that the LORD will take away thy master from thy head to day? And he answered, Yea, I know it; hold ye your peace.
6 Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.
And Elijah said to him, Tarry here, I pray thee; for the LORD hath sent me to Jordan. And he said, As the LORD liveth, and as thy soul liveth, I will not leave thee. And they two went on.
7 И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана.
And fifty men of the sons of the prophets went, and stood to view afar off: and they two stood by Jordan.
8 И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим.
And Elijah took his mantle, and wrapped it together, and smote the waters, and they were divided to the one side and to the other, so that they two went over on dry ground.
9 А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене.
And it came to pass, when they had gone over, that Elijah said to Elisha, Ask what I shall do for thee, before I am taken away from thee. And Elisha said, I pray thee, let a double portion of thy spirit be upon me.
10 А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.
And he said, Thou hast asked a hard thing: nevertheless, if thou shalt see me when I am taken from thee, it shall be so to thee; but if not, it shall not be so.
11 И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.
And it came to pass, as they still went on, and talked, that, behold, there appeared a chariot of fire, and horses of fire, and separated them; and Elijah went up by a whirlwind into heaven.
12 А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.
And Elisha saw it, and he cried, My father, my father, the chariot of Israel, and its horsemen. And he saw him no more: and he took hold of his own clothes, and tore them in two pieces.
13 И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском.
He took up also the mantle of Elijah that fell from him, and went back, and stood by the bank of Jordan;
14 И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.
And he took the mantle of Elijah that fell from him, and smote the waters, and said, Where is the LORD God of Elijah? and when he also had smitten the waters, they parted to the one side and to the other: and Elisha went over.
15 А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.
And when the sons of the prophets who were looking on at Jericho saw him, they said, The spirit of Elijah doth rest on Elisha. And they came to meet him, and bowed themselves to the ground before him.
16 И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.
And they said to him, Behold now, there are with thy servants fifty strong men; let them go, we pray thee, and seek thy master: lest perhaps the Spirit of the LORD hath taken him up, and cast him upon some mountain, or into some valley. And he said, Ye shall not send.
17 Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.
And when they urged him till he was ashamed, he said, Send. They sent therefore fifty men; and they sought three days, but found him not.
18 И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете?
And when they came again to him, (for he tarried at Jericho, ) he said to them, Did I not say to you, Go not?
19 Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.
And the men of the city said to Elisha, Behold, I pray thee, the situation of this city is pleasant, as my lord seeth: but the water is bad, and the ground barren.
20 А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.
And he said, Bring me a new cruse, and put salt in it. And they brought it to him.
21 А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.
And he went forth to the spring of the waters, and cast the salt in there, and said, Thus saith the LORD, I have healed these waters; there shall not be from there any more death or barren land.
22 И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече.
So the waters were healed to this day, according to the saying of Elisha which he spoke.
23 Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело!
And he went up from there to Bethel: and as he was going up by the way, there came forth youths out of the city, and mocked him, and said to him, Go up, thou bald head; go up, thou bald head.
24 А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце.
And he turned back, and looked on them, and cursed them in the name of the LORD. And there came forth two she bears out of the wood, and tore forty and two youths of them.
25 Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију.
And he went from there to mount Carmel, and from there he returned to Samaria.
