2 Књига о царевима 14
1 Друге године царовања Јоаса, сина Јоахазовог над Израиљем, зацари се Амасија, син Јоасов над Јудом.
Israel manghai Jehoahaz capa Joash kah a kum bae dongah Judah manghai Joash capa Amaziah te manghai van.
2 Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана, из Јерусалима.
Anih he kum kul kum nga a lo ca vaengah manghai tih Jerusalem ah kum kul kum ko manghai. A manu ming tah Jerusalem lamkah Jehoaddin ni.
3 И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвим чињаше онако како је чинио отац његов Јоас.
BOEIPA mik ah a thuem te a saii dae a napa David bangla om pawh. A napa Joash kah a saii te a cung la a saii.
4 Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
Tedae hmuensang te a khoe pawt dongah pilnam te hmuensang ah a nawn tih a phum pueng.
5 А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог.
A kut dongah ram a cak pah van nen tah a napa manghai aka ngawn pah a sal rhoek te khaw a ngawn.
6 Али синове тих крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијевог, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове нити синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.
Tedae Moses kah olkhueng cabu dongah a daek vanbangla hlang aka ngawn kah a ca rhoek te tah duek sak pawh. Te te BOEIPA loh a uen tih, “A ca kongah a napa duek boel saeh lamtah a napa kongah khaw a ca duek boel saeh. Hlang he amah tholhnah kongah tah duek rhoe duek saeh,” a ti nah.
7 Он поби десет хиљада Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас.
Anih loh kolrhawk, kolrhawk ah Edom te thawng rha a ngawn tih caemtloek vaengah Sela te a loh. Te dongah a ming te tahae khohnin hil Joktheel la a khue.
8 Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо.
Amaziah loh Israel manghai Jehu koca Jehoahaz capa Jehoash taengah puencawn rhoek te a tueih tih, “Halo lamtah maelhmai hmu uh rhoi sih,” a ti nah.
9 А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн.
Tedae Israel manghai Jehoash loh Judah manghai Amaziah te. “Lebanon kah mutlo hling loh Lebanon kah lamphai te ol a tah tih, 'Na canu te ka capa kah a yuu la m'pae,’ a ti nah hatah Lebanon ah kohong mulhing kat tih mutlo hling te a taelh.
10 Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?
Edom te na ngawn na ngawn tih na phuel uh. Na lungbuei na thangpom akhaw namah im ah khosa saw. Balae tih boethae te na huek mai, namah neh na taengkah Judah te cungku sak ne,” a ti nah.
11 Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.
Tedae Amaziah loh hnatun pawt tih Israel manghai Jehoash te a paan. Te dongah Judah kah Bethshemesh ah tah Judah manghai Amaziah te a maelhmai hmu uh rhoi.
12 Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору.
Tedae Judah te Israel mikhmuh ah yawk. Te dongah hlang he amah, amah kah dap la rhaelrham uh.
13 А Амасију, цара Јудиног, сина Јоаса сина Охозијиног, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу четири стотине лаката.
Israel manghai Jehoash loh Ahaziah koca, Jehoash capa, Judah manghai Amaziah te Bethshemesh ah a tuuk. Te phoeiah cet tih Jerusalem la pawk. Te dongah Jerusalem vongtung. Ephraim vongka lamloh bangkil vongka hil dong ya li te a thuk pah.
14 И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију.
Te dongah sui neh cak boeih khaw, BOEIPA im neh manghai im thakvoh kah a hmuh hnopai boeih te khaw. hlangtlan ca rhoek te khaw a loh tih Samaria la mael.
15 А остала дела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
Jehoash kah ol noi khaw, bi a saii neh a thayung thamal te khaw, Judah manghai Amaziah a vathoh thil te khaw, Israel manghai rhoek kah khokhuen olka cabu dongah a daek uh moenih a?
16 И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевих, а на његово се место зацари Јеровоам, син његов.
Jehoash te a napa rhoek taengla a khoem uh vaengah Samaria kah Israel manghai rhoek neh a up. Te phoeiah a capa Jeroboam te anih yueng la manghai.
17 Амасија пак, син Јоасов цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазовог, цара Израиљевог.
Judah manghai Joash capa Amaziah te Israel manghai Jehoahaz capa Jehoash a dueknah hnukah kum hlai nga hing pueng.
18 А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних?
Amaziah ol noi te Judah manghai rhoek kah khokhuen olka cabu dongah a daek uh moenih a?
19 И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га онде.
Anih te Jerusalem ah lairhui neh a ven uh dongah Lakhish la rhaelrham. Tedae anih hnukah Lakhish la a tueih uh tih anih te pahoi a duek sakuh.
20 А оданде га донесоше на коњима, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидовом.
Te phoeiah anih te marhang dongah a phueih uh tih Jerusalem kah David khopuei ah tah a napa rhoek taengah a up.
21 Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије.
Te phoeiah Judah pilnam pum loh Azariah te a loh uh. Te vaengah kum hlai rhuk lo ca coeng tih anih te a napa Amaziah yueng la a manghai sakuh.
22 Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих.
Anih loh Elath te a sak tih a napa rhoek taengla manghai a khoem uh hnukah tah Judah la a mael sak.
23 Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасовог над Јудом, зацари се Јеровоам, син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину.
Judah manghai Joash capa Amaziah kah a kum hlai nga kum dongah Israel manghai Joash capa Jeroboam te Samaria ah kum sawmli kum khat manghai.
24 И чињаше што је зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.
BOEIPA mikhmuh ah boethae a saii tih Nebat capa Jeroboam kah tholhnah cungkuem lamloh a nong pawt dongah Israel te a tholh sak.
25 Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по речи Господа Бога Израиљевог, коју рече преко слуге свог Јоне сина Аматијевог, пророка из Гетефера.
Anih loh Israel Pathen BOEIPA ol bangla Israel khorhi te Lebokhamath lamloh Arabah tuipuei duela a rhawt. Te te Gathhepher lamkah a sal, tonghma Amittai capa Jonah kut ah a thui coeng.
26 Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.
Israel kah phacipphabaem loh mat a koek te BOEIPA loh a hmuh. Lungli lungla la a khaih tih lungli lungla la a hnoo akhaw Israel te bom uh pawh.
27 И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог.
Vaan hmui lamloh Israel ming khoe ham te BOEIPA loh a thui moenih. Te dongah amih te Joash capa Jeroboam kut neh a khang.
28 А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
Jeroboam kah ol noi neh a cungkuem a saii te khaw. a thayung thamal neh a vathoh tih Israel ham Damasku neh Judah kah Khamath a lat te khaw, Israel manghai rhoek kah khokhuen olka cabu dongah a daek uh moenih a?
29 Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово се место зацари Захарија, син његов.
Jeroboam te a napa rhoek taeng neh Israel manghai rhoek taengla a khoem uhphoeiah tah a capa Zekhariah te anih yueng la manghai.
