2 Коринћанима 9

1 Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам;

2 Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе.

3 А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;

4 Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали.

5 Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство.

6 Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.

7 Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје.

8 А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело;

9 Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек. (aiōn g165)

10 А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

11 Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.

12 Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу,

13 Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима,

14 И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.

15 А хвала Богу на Његовом неисказаном дару.