2 Коринћанима 7
1 Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.
Ka pyikhqi, vawhkaw awikamnaak ve a awm hawh adawngawh, pum ingkaw Myihla amak ciimcaih sak khqi boeih ce ciimcaih sak u sih. Khawsa kqihchahnaak ing ciimcaihnaak soep ing awm u sih.
2 Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.
Namik kawlung khuiawh kaimih aham hun ta law uh. U ak khanawh awm ak che am sai unyng, u awm am seet sak unyng, u awm amak tyng na am haw na unyng.
3 Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео.
Nangmih bo sak aham ve am haw na unyng. Nangmih bo sak aham ve ak awi ap kqawn unyng; nangmih mi hqing haih thih haih aham kaimih ak kawlung khuiawh hun ta uhyk ti tice nik kqawn law pek khqi hawh nyng.
4 Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.
Nangmih ve ni ypnak khqi nyng; cedawngawh nangmih awh ce oekqu nyng. A kak tha awm hy; kyinaak soep ka huhnaak awh ka zeelnaak ing be nyng.
5 Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.
Makedonia qamna kami law awh, vawhkaw kami pum ing ngaiqepnaak qoe am ta nawh kyinaak ing awm poepa unyng. Voei avang qaaltuknaak awm nawh ak khui benawh kqihnaak ing awm unyng.
6 Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.
Cehlai ak kaikhyt na ak awmkhqi ngaih ak ding sakkung Khawsa ing Tita a tyih lawnaak ak caming ngaihdingnaak ce ni pek khqi hy,
7 А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.
Anih a lawnaak ak cam doeng am nawh, nami awmdamnaak khqi, naming kqaangnaak khqi, kak khanawh nami leeknaak anim thennaak khqi ingkaw nangmih awhkaw ngaihqepnaak ing awm ka ngai ni qep sak hy.
8 Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.
Ca ka ni pat law khqi awh nangmih kaw ni seet sak khqi mai nyng seiawm am zut nyng. Am zut thai nyng – kak ca ing namik kaw ni seet sak khqi hy tice sim nyng, cehlai kawlhkalh mai awh ni.
9 Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.
Cehlai tuh zeel nyng, namik kaw ka ni seet sak khqi awh am nawh, namik kawseetnaak ing a ning zut sak khqi awh ni. Khawsa ang cainaak amyihna namik kaw se hy, kaimih ing nami tlawhnaak aham ikaw awm am sai unyng.
10 Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.
Khawsa kawngaihna kawseetnaak ing hulnaak a hamna zytnaak pha sak nawh, cece nik kawseet hly kawi am ni. Khawmdek kawseetnaak ingtaw thihnaak pha sak hy.
11 Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.
Khawsa ak kawngaihna kawseetnaak ing nangmih ikawmyihna a ni awm sak khqi tice toek lah uh: them am quuknaak, seet am sainaak, thawlh sai sawhnaak ingkaw thawlh kqihnaak, thahlynaak, ak thawlh toel thainaak khqi ce ni taak sak khqi hy.
12 Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.
Cedawngawh nangmih a venawh ca qee law hlai nyng, thlang pynoet a thawlhnaak, am awhtaw, thawlhnaak ak saikhqi awh am nawh, Khawsa haiawh nangmih ing kaimih ak awi ngai uhyk ti tice nami huh thainaak ahamni.
13 Зато се утешисмо утехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
Vemyihkhqi boeih awh ve kamik tha na awm hy. Kaimih ak thaawmnaak coengawh, Tita a zeelnaak ce awm kami huh awh kamik kaw zeel khqoet bai hy, kawtih nangmih boeih ing anih ce ak kawlung caih sak pang uhyk ti.
14 Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.
Anih a venawh nangmih ce ni zoeksang khqi hawh nyng, nangmih ing kak kaw zeel law sak uhyk ti. Nangmih a venawh kak kqawn law hawh amyihna ik-oeih boeih ce thym hy, cedawngawh Tita a venawh nangmih ka ni zoeksangnaak khqi awm thym hy.
15 И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили.
Nangmih ing awi ngai uhyk ti tice a huh awh nangmih ing anih ce kqih ingkaw thyn doena nami do dawngawh nangmih a ni lungnaak khqi ce sang khqoet bai hy.
16 Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас.
Tuh taw nangmih ce ka ni ypnaak khqi hawh dawngawh ka zeelnaak soep hawh hy.
