2 Коринћанима 6
1 Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
Adiuvantes autem exhortamur ne in vacuum gratiam Dei recipiatis.
2 Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
Ait enim: Tempore accepto exaudivi te, et in die salutis adiuvi te. Ecce, nunc tempus acceptabile, ecce nunc dies salutis.
3 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
Nemini dantes ullam offensionem, ut non vituperetur ministerium nostrum:
4 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
sed in omnibus exhibeamus nosmetipsos sicut Dei ministros in multa patientia, in tribulationibus, in necessitatibus, in angustiis,
5 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
in plagis, in carceribus, in seditionibus, in laboribus, in vigiliis, in ieiuniis,
6 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
in castitate, in scientia, in longanimitate, in suavitate, in Spiritu Sancto, in charitate non ficta,
7 У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
in verbo veritatis, in virtute Dei, per arma iustitiæ a dextris, et a sinistris,
8 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
per gloriam, et ignobilitatem, per infamiam, et bonam famam: ut seductores, et veraces, sicut qui ignoti, et cogniti:
9 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
quasi morientes, et ecce vivimus: ut castigati, et non mortificati:
10 Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
quasi tristes, semper autem gaudentes: sicut egentes, multos autem locupletantes: tamquam nihil habentes, et omnia possidentes.
11 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
Os nostrum patet ad vos, o Corinthii, cor nostrum dilatatum est.
12 Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
Non angustiamini in nobis: angustiamini autem in visceribus vestris:
13 А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
eandem autem habentes renumerationem, tamquam filiis dico: dilatamini et vos.
14 Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
Nolite iugum ducere cum infidelibus. Quæ enim participatio iustitiæ cum iniquitate? Aut quæ societas luci ad tenebras?
15 Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
Quæ autem conventio Christi ad Belial? Aut quæ pars fideli cum infideli?
16 Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
Qui autem consensus templo Dei cum idolis? Vos enim estis templum Dei vivi, sicut dicit Deus: Quoniam inhabitabo in illis, et inambulabo inter eos, et ero illorum Deus, et ipsi erunt mihi populus.
17 Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
Propter quod exite de medio eorum, et separamini, dicit Dominus, et immundum ne tetigeritis:
18 И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
et ego recipiam vos: et ero vobis in Patrem, et vos eritis mihi in filios, et filias, dicit Dominus omnipotens.
