2 Коринћанима 4
1 Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
Therefore seeing we have this ministry, even as we obtained mercy, we faint not:
2 Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
but we have renounced the hidden things of shame, not walking in craftiness, nor handling the word of God deceitfully; but by the manifestation of the truth commending ourselves to every man’s conscience in the sight of God.
3 Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
But and if our gospel is veiled, it is veiled in them that are perishing:
4 У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. (aiōn g165)
in whom the god of this world hath blinded the minds of the unbelieving, that the light of the gospel of the glory of Christ, who is the image of God, should not dawn [upon them]. (aiōn g165)
5 Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
For we preach not ourselves, but Christ Jesus as Lord, and ourselves as your servants for Jesus’ sake.
6 Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
Seeing it is God, that said, Light shall shine out of darkness, who shined in our hearts, to give the light of the knowledge of the glory of God in the face of Jesus Christ.
7 Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
But we have this treasure in earthen vessels, that the exceeding greatness of the power may be of God, and not from ourselves;
8 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
[we are] pressed on every side, yet not straitened; perplexed, yet not unto despair;
9 Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
pursued, yet not forsaken; smitten down, yet not destroyed;
10 И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
always bearing about in the body the dying of Jesus, that the life also of Jesus may be manifested in our body.
11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
For we which live are alway delivered unto death for Jesus’ sake, that the life also of Jesus may be manifested in our mortal flesh.
12 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
So then death worketh in us, but life in you.
13 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
But having the same spirit of faith, according to that which is written, I believed, and therefore did I speak; we also believe, and therefore also we speak;
14 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
knowing that he which raised up the Lord Jesus shall raise up us also with Jesus, and shall present us with you.
15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
For all things [are] for your sakes, that the grace, being multiplied through the many, may cause the thanksgiving to abound unto the glory of God.
16 Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
Wherefore we faint not; but though our outward man is decaying, yet our inward man is renewed day by day.
For our light affliction, which is for the moment, worketh for us more and more exceedingly an eternal weight of glory; (aiōnios g166)
18 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно. (aiōnios g166)
while we look not at the things which are seen, but at the things which are not seen: for the things which are seen are temporal; but the things which are not seen are eternal. (aiōnios g166)
