2 Коринћанима 2
1 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
Ka naʻe pau hoku loto ki he meʻa ni, ʻe ʻikai te u toe ʻalu atu kiate kimoutolu ʻi he mamahi.
2 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
He kapau ʻoku ou fakamamahiʻi ʻakimoutolu, pea ko hai ia ʻoku ne fakafiefiaʻi au, ka ko ia kuo fakamamahiʻi ʻiate au?
3 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
Ko ia ne u tohi ai ʻae meʻa ko ia kiate kimoutolu, telia naʻa ʻi heʻeku hoko atu, teu mamahi meiate kinautolu ʻoku totonu ke u fiefia ai; pea ʻoku ou falala kiate kimoutolu kotoa pē, ko ʻeku fiefia ko e fiefia ia ʻo kimoutolu kotoa pē.
4 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
He ne u tohi atu kiate kimoutolu ʻi he mamahi lahi mo e feinga loto mo e loʻimata lahi: ka naʻe ʻikai ke mou mamahi ai, ka koeʻuhi ke mou ʻilo ʻae ʻofa ʻoku ou maʻu ʻo lahi ʻaupito kiate kimoutolu.
5 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
Pea kapau kuo fai fakamamahi ʻe ha taha, ʻoku ʻikai teu mamahi au, kae ʻi he niʻihi pe: ke ʻoua naʻaku fakamāfasia ʻakimoutolu kotoa pē.
6 Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
Pea kuo lahi ki he tokotaha ko ia ʻa ʻetau tautea ni, ʻaia naʻe ʻai ʻe he tokolahi.
7 Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
Ko ia ke ʻoua, ka mou fakamolemole muʻa, pea fakafiemālieʻi ia, telia naʻa fōngia hifo ʻae tokotaha ko ia ʻi he mamahi lahi.
8 Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
Ko ia ʻoku ou kole atu kiate kimoutolu ke mou fakamoʻoni ʻae ʻofa kiate ia.
9 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
He ko e meʻa ko ia naʻaku tohi ai foki, koeʻuhi ke u ʻilo ai ha fakaʻilonga kiate kimoutolu, pe ʻoku mou talangofua ki he ngaahi meʻa kotoa pē.
10 А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
Ko ia ʻoku mou fakamolemole ha meʻa ki ai, ʻoku ou [fakamolemolea ]foki: pea ko ia kuo u fakamolemolea, ʻo kapau ne u fakamolemolea ha meʻa, [naʻaku fai ]ia koeʻuhi ko kimoutolu ʻi he ʻao ʻo Kalaisi;
11 Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
Telia naʻa kākaaʻi ʻakitautolu ʻe Sētane: he ʻoku ʻikai te tau vale ki heʻene ngaahi filioʻi.
12 А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
Ka ʻi heʻeku hoko atu ki Taloasi, ke malangaʻaki ʻae ongoongolelei ʻo Kalaisi, pea fakaava ʻe he ʻEiki ʻae matapā kiate au,
13 Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
Naʻe ʻikai ha fiemālie ʻi hoku loto, koeʻuhi naʻe ʻikai teu feʻiloaki mo hoku tokoua ko Taitusi: pea hili ʻemau māvae mo kinautolu, peau ʻalu mei ai ki Masitōnia.
14 Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
Pea ko eni, fakafetaʻi ki he ʻOtua, ʻaia ʻoku ne foaki ke mau faʻa ikuna ʻia Kalaisi, pea ʻoku ne fofola atu ʻae ngangatu ʻo ʻene ʻilo ʻiate kimautolu ʻi he potu kotoa pē.
15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
He ko e ngangatu lelei ʻo Kalaisi ʻakimautolu ki he ʻOtua, ʻiate kinautolu kuo fakamoʻui, pea ʻiate kinautolu ʻoku fakaʻauha:
16 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
Ko e nanamu ʻoe mate ki he mate ki he niʻihi; pea ki he niʻihi ko e nanamu ʻoe moʻui ki he moʻui. Pea ko hai ʻoku taau mo e ngaahi meʻa ni?
17 Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
He ʻoku ʻikai te mau hangē ko e tokolahi, ʻoku fai kākā ʻaki ʻae folofola ʻae ʻOtua: ka ʻi he moʻoni, ka ʻi he ʻOtua, pea ʻi he ʻao ʻoe ʻOtua, ʻoku mau lea kia Kalaisi.
