2 Коринћанима 2
1 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
And Y ordeynede this ilke thing at me, that Y schulde not come eftsoone in heuynes to you.
2 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
For if Y make you sori, who is he that gladith me, but he that is soreuful of me?
3 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
And this same thing Y wroot to you, that whanne Y come, Y haue not sorewe on sorewe, of the whiche it behofte me to haue ioie. And Y triste in you alle, that my ioye is of alle you.
4 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
For of myche tribulacioun and angwisch of herte Y wroot to you by many teeris, not that ye be sori, but that ye wite what charite Y haue more plenteuously in you.
5 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
For if ony man hath maad me soreuful, he hath not maad me sorewful but a parti, that Y charge not you alle.
6 Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
This blamyng that ys maad of manye, suffisith to hym, that is sich oon;
7 Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
so that ayenward ye rathir foryyuen and coumfort, lest perauenture he that is suche a maner man, be sopun vp bi more grete heuynesse.
8 Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
For which thing Y biseche you, that ye conferme charite in to hym.
9 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
For whi therfor Y wroot this, that Y knowe youre preuyng, whether in alle thingis ye ben obedient.
10 А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
For to whom ye han foryyuen ony thing, also Y haue foryyue. For Y that that Y foryaf, yif Y foryaf ony thing, haue youun for you in the persone of Crist,
11 Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
that we be not disseyued of Sathanas; for we knowen hise thouytis.
12 А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
But whanne Y was comun to Troade for the gospel of Crist, and a dore was opened to me in the Lord,
13 Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
Y hadde not rest to my spirit, for Y foond not my brother Tite, but Y seide to hem farewel, and Y passide in to Macedonye.
14 Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
And Y do thankyngis to God, that euere more makith vs to haue victorie in Crist Jhesu, and schewith bi vs the odour of his knowing in ech place;
15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
for we ben the good odour of Crist to God, among these that ben maad saaf, and among these that perischen.
16 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
To othere sotheli odour of deth in to deth, but to othere we ben odour of lijf in to lijf. And to these thingis who is so able?
17 Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
For we ben not as many, that don auoutrie bi the word of God, but we speken of clennesse, as of God, bifor God in Crist.
