2 Коринћанима 11
1 О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
I wish that you would bear with me in a little foolishness, but indeed you do bear with me.
2 Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
For I am jealous over you with a godly jealousy. For I promised you in marriage to one husband, that I might present you as a pure virgin to Christ.
3 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
But I am afraid that somehow, as the serpent deceived Eve in his craftiness, so your minds might be corrupted from the simplicity that is in Christ.
4 Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
For if he who comes preaches another Jesus whom we didn’t preach, or if you receive a different spirit which you didn’t receive, or a different “good news” which you didn’t accept, you put up with that well enough.
5 Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
For I reckon that I am not at all behind the very best apostles.
6 Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
But though I am unskilled in speech, yet I am not unskilled in knowledge. No, in every way we have been revealed to you in all things.
7 Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
Or did I commit a sin in humbling myself that you might be exalted, because I preached to you God’s Good News free of charge?
8 Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
I robbed other assemblies, taking wages from them that I might serve you.
9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
When I was present with you and was in need, I wasn’t a burden on anyone, for the brothers, when they came from Macedonia, supplied the measure of my need. In everything I kept myself from being burdensome to you, and I will continue to do so.
10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
As the truth of Christ is in me, no one will stop me from this boasting in the regions of Achaia.
11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
Why? Because I don’t love you? God knows.
12 Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
But what I do, that I will continue to do, that I may cut off opportunity from those who desire an opportunity, that in which they boast, they may be recognized just like us.
13 Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
For such men are false apostles, deceitful workers, masquerading as Christ’s apostles.
14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
And no wonder, for even Satan masquerades as an angel of light.
15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
It is no great thing therefore if his servants also masquerade as servants of righteousness, whose end will be according to their works.
16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
I say again, let no one think me foolish. But if so, yet receive me as foolish, that I also may boast a little.
17 А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
That which I speak, I don’t speak according to the Lord, but as in foolishness, in this confidence of boasting.
18 Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
Seeing that many boast after the flesh, I will also boast.
19 Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
For you bear with the foolish gladly, being wise.
20 Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
For you bear with a man if he brings you into bondage, if he devours you, if he takes you captive, if he exalts himself, or if he strikes you on the face.
21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
To my shame, I speak as though we had been weak. Yet in whatever way anyone is bold (I speak in foolishness), I am bold also.
22 Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;
Are they Hebrews? So am I. Are they Israelites? So am I. Are they the offspring of Abraham? So am I.
23 Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
Are they servants of Christ? (I speak as one beside himself.) I am more so: in labors more abundantly, in prisons more abundantly, in stripes above measure, and in deaths often.
24 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
Five times I received forty stripes minus one from the Jews.
25 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
Three times I was beaten with rods. Once I was stoned. Three times I suffered shipwreck. I have been a night and a day in the deep.
26 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
I have been in travels often, perils of rivers, perils of robbers, perils from my countrymen, perils from the Gentiles, perils in the city, perils in the wilderness, perils in the sea, perils among false brothers;
27 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
in labor and travail, in watchings often, in hunger and thirst, in fastings often, and in cold and nakedness.
28 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
Besides those things that are outside, there is that which presses on me daily: anxiety for all the assemblies.
29 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
Who is weak, and I am not weak? Who is caused to stumble, and I don’t burn with indignation?
30 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
If I must boast, I will boast of the things that concern my weakness.
The God and Father of the Lord Jesus Christ, he who is blessed forever more, knows that I don’t lie. (aiōn g165)
32 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
In Damascus the governor under King Aretas guarded the Damascenes’ city, desiring to arrest me.
33 и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
I was let down in a basket through a window by the wall, and escaped his hands.
