2 Књига дневника 9
1 А царица савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њом о свему што јој беше у срцу.
And the queen of Sheba has heard of the fame of Solomon, and comes to Jerusalem to try Solomon with acute sayings, with a very great company, and camels carrying spices and gold in abundance, and precious stone; and she comes to Solomon, and speaks with him all that has been with her heart,
2 И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
and Solomon declares all her matters to her, and there has not been hid a thing from Solomon that he has not declared to her.
3 А кад царица савска виде мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,
And the queen of Sheba sees the wisdom of Solomon, and the house that he has built,
4 И јела на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове, и њихово одело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе,
and the food of his table, and the sitting of his servants, and the standing of his ministers, and their clothing, and his stewards, and their clothing, and his burnt-offering that he offered up in the house of YHWH, and there has not been anymore spirit in her.
5 Па рече цару: Истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
And she says to the king, “The word [is] true that I heard in my land concerning your matters and concerning your wisdom,
6 Али не хтех веровати шта говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.
and I have given no credence to their words until I have come and my eyes see, and behold, there has not been declared to me the half of the abundance of your wisdom—you have added to the report that I heard.
7 Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
O the blessedness of your men, and the blessedness of your servants—these—who are standing before you continually, and hearing your wisdom.
8 Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу.
Let your God YHWH be blessed who has delighted in you to put you on His throne for king for your God YHWH; in the love of your God to Israel, to establish it for all time, He has put you over them for king, to do judgment and righteousness.”
9 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну.
And she gives to the king one hundred and twenty talents of gold, and spices in great abundance, and precious stone; and there has not been any such spice as the queen of Sheba has given to King Solomon.
10 И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења.
And also, servants of Huram, and servants of Solomon, who brought in gold from Ophir, have brought in algum-trees and precious stone.
11 И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној.
And the king makes the algum-trees [into] staircases for the house of YHWH, and for the house of the king, and harps and psalteries for singers; and there have been none seen like these before in the land of Judah.
12 А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.
And King Solomon has given to the queen of Sheba all her desire that she asked, apart from that which she had brought to the king, and she turns and goes to her land, she and her servants.
13 А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата,
And the weight of the gold that is coming to Solomon in one year is six hundred and sixty-six talents of gold,
14 Осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.
apart from [what] the tourists and the merchants are bringing in; and all the kings of Arabia, and the governors of the land, are bringing in gold and silver to Solomon.
15 И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит.
And King Solomon makes two hundred bucklers of alloyed gold—he causes six hundred [shekels] of alloyed gold to go up on the one buckler;
16 И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске.
and three hundred shields of alloyed gold—he causes three hundred [shekels] of gold to go up on the one shield, and the king puts them in the House of the Forest of Lebanon.
17 И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.
And the king makes a great throne of ivory, and overlays it with pure gold;
18 А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица.
and six steps [are] to the throne, and a footstool of gold, [and] they are fastened to the throne; and [places for] hands [are] on this [side] and on that [side] on the place of the sitting, and two lions are standing near the hands,
19 И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству.
and twelve lions are standing there on the six steps on this [side] and on that [side]: it has not been made so for any kingdom.
20 И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.
And all the drinking vessels of King Solomon [are] of gold, and all the vessels of the House of the Forest of Lebanon [are] of refined gold—silver is not reckoned in the days of Solomon for anything;
21 Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.
for ships of the king are going to Tarshish with servants of Huram: once in three years the ships of Tarshish come carrying gold, and silver, ivory, apes, and peacocks [[or monkeys]].
22 Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.
And King Solomon becomes greater than any of the kings of the earth for riches and wisdom;
23 И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.
and all the kings of the earth are seeking the presence of Solomon to hear his wisdom that God has put in his heart,
24 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године,
and they are each bringing in his present, vessels of silver, and vessels of gold, and garments, harness, and spices, horses, and mules, a rate year by year.
25 Тако да имаше Соломун четири хиљаде стаја за коње и кола, и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму.
And there are four thousand stalls for horses and chariots, and twelve thousand horsemen for Solomon, and he placed them in cities of the chariot, and with the king in Jerusalem.
26 И владаше над свим царевима од реке до земље филистејске и до међе мисирске.
And he is ruling over all the kings from the River even to the land of the Philistines, and to the border of Egypt.
27 И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
And the king makes the silver in Jerusalem as stones, and he has made the cedars as sycamores that [are] in the low country, for abundance,
28 И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свих земаља.
and they are bringing out horses from Egypt to Solomon, and from all the lands.
29 А остала дела Соломунова прва и последња нису ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видеоца о Јеровоаму сину Наватовом?
And the rest of the matters of Solomon, the first and the last, are they not written beside the matters of Nathan the prophet, and beside the prophecy of Ahijah the Shilonite, and with the visions of Iddo the seer concerning Jeroboam son of Nebat?
30 А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.
And Solomon reigns in Jerusalem over all Israel [for] forty years,
31 И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његовог; а на његово место зацари се Ровоам, син његов.
and Solomon lies with his fathers, and they bury him in the city of his father David, and his son Rehoboam reigns in his stead.
