< 2 Књига дневника 33 >

1 Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму.
Manassǝⱨ padixaⱨ bolƣanda on ikki yaxta bolup, Yerusalemda ǝllik bǝx yil sǝltǝnǝt ⱪildi.
2 А чињаше што је зло пред Господом по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.
U Pǝrwǝrdigar Israillarning aldidin ⱨǝydǝp qiⱪiriwǝtkǝn yat ǝlliklǝrning yirginqlik adǝtlirigǝ ohxax ixlar bilǝn Pǝrwǝrdigarning nǝziridǝ rǝzil bolƣanni ⱪildi.
3 Јер опет погради висине, које беше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
U atisi Ⱨǝzǝkiya qeⱪip taxliƣan «yuⱪiri jaylar»ni ⱪaytidin yasatti; u Baallarƣa atap ⱪurbangaⱨlarni saldurup, axǝraⱨ mǝbudlarni yasidi; u asmandiki nurƣunliƣan ay-yultuzlarƣa bax urdi wǝ ularning ⱪulluⱪiƣa kirdi.
4 Начини олтаре и у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ће бити име моје довека.
U Pǝrwǝrdigarning ɵyidimu ⱪurbangaⱨlarni yasatti. Xu ibadǝthana toƣruluⱪ Pǝrwǝrdigar: «Yerusalemda Mening namim mǝnggü ⱪalidu» degǝnidi.
5 Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег.
U Pǝrwǝrdigarning ɵyining ikki ⱨoylisida «asmanning ⱪoxuni»ƣa ⱪurbangaⱨlarni atap yasatti.
6 И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га.
U Bǝn-Ⱨinnomning jilƣisida ɵz balilirini ottin ɵtküzdi; jadugǝrqilik, palqiliⱪ wǝ dǝmidiqilik ixlǝtti, ɵzigǝ jinkǝxlǝr bilǝn ǝpsunqilarni bekitti; u Pǝrwǝrdigarning nǝziridǝ san-sanaⱪsiz rǝzillikni ⱪilip Uning ƣǝzipini ⱪozƣidi.
7 И постави лик резан који начини у дому Божјем, за који беше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека.
U yasatⱪan oyma mǝbudni Hudaning ɵyigǝ tiklidi. Xu ɵy toƣruluⱪ Pǝrwǝrdigar Dawutⱪa wǝ uning oƣli Sulaymanƣa: — «Bu ɵydǝ, xundaⱪla Israilning ⱨǝmmǝ ⱪǝbililirining zeminliri arisidin Mǝn talliƣan Yerusalemda Ɵz namimni ǝbǝdgiqǝ ⱪaldurimǝn;
8 И нећу више кренути ноге синовима Израиљевим из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове.
Əgǝr Israil pǝⱪǝt Mǝn Musaning wasitisi bilǝn ularƣa tapiliƣan barliⱪ ǝmrlǝrgǝ, yǝni barliⱪ ⱪanun, bǝlgilimilǝr wǝ ⱨɵkümlǝrgǝ muwapiⱪ ǝmǝl ⱪilixⱪa kɵngül ⱪoysila, Mǝn ularning putlirini ata-bowiliriƣa bekitkǝn bu zemindin ⱪaytidin neri ⱪilmaymǝn» — degǝnidi.
9 Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих.
Lekin Manassǝⱨ Yǝⱨudalarni wǝ Yerusalemdikilǝrni xundaⱪ azdurdiki, ular Pǝrwǝrdigar Israillarning aldidin ⱨalak ⱪilƣan yat ǝlliklǝrning ⱪilƣinidinmu axurup rǝzillik ⱪilatti.
10 И Господ говораше Манасији и народу његовом, али не хтеше слушати.
Pǝrwǝrdigar Manassǝⱨ wǝ uning hǝlⱪigǝ agaⱨlandurup sɵzligǝn bolsimu, lekin ular ⱪulaⱪ salmidi.
11 Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирског, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге бронзане одведоше га у Вавилон.
Xu sǝwǝbtin Pǝrwǝrdigar Asuriyǝ padixaⱨining ⱪoxunidiki sǝrdarlarni ularning üstigǝ ⱨujumƣa saldurdi. Ular Manassǝⱨni ilmǝk bilǝn elip, mis zǝnjir bilǝn baƣlap Babilƣa ǝkǝldi.
12 И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих.
Manassǝⱨ muxundaⱪ azabⱪa qüxkǝndǝ Hudasi Pǝrwǝrdigarƣa yalwurup, ata-bowilirining Hudasi aldida ɵzini bǝk tɵwǝn tutti.
13 И молећи се умоли Му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог.
U dua ⱪiliwidi, [Pǝrwǝrdigar] uning duasiƣa ⱪulaⱪ selip, tilikini ⱪobul ⱪilip, uni Yerusalemƣa ⱪayturup, padixaⱨliⱪiƣa ⱪaytidin igǝ ⱪildi. Manassǝⱨ xu qaƣdila Pǝrwǝrdigarningla Huda ikǝnlikini bilip yǝtti.
14 А после тога озида зид иза града Давидовог са запада Гиону, од самог потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свим тврдим градовима Јудиним.
Bu ixlardin keyin Manassǝⱨ «Dawut xǝⱨiri»ning sirtiƣa, jilƣa otturisidiki Giⱨonning künpetix tǝripidin taki Beliⱪ dǝrwazisi aƣziƣiqǝ, Ofǝlni qɵridǝp sepil yasatti wǝ uni naⱨayiti egiz ⱪildi; Yǝⱨudaning ⱨǝrⱪaysi ⱪorƣanliⱪ xǝⱨǝrliridǝ ⱪoxun sǝrdarlirini tǝyinlidi.
15 И изнесе из дома Господњег богове туђе и лик и све олтаре које беше начинио на гори дома Господњег и у Јерусалиму, и баци иза града.
U yǝnǝ Pǝrwǝrdigar ɵyidin yat ǝlliklǝrning mǝbudliri bilǝn [ɵzi ⱪoyƣan] butni, ɵzi Pǝrwǝrdigar ɵyining teƣi bilǝn Yerusalemda yasatⱪuzƣan barliⱪ ⱪurbangaⱨlarni eliwetip, xǝⱨǝr sirtiƣa taxlatⱪuziwǝtti.
16 Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповеди Јудејцима да служе Господу Богу Израиљевом.
[Manassǝⱨ] Pǝrwǝrdigar ⱪurbangaⱨini yengibaxtin tiklitip, ⱪurbangaⱨⱪa inaⱪliⱪ ⱪurbanliⱪi bilǝn tǝxǝkkür ⱪurbanliⱪlirini sundi wǝ Yǝⱨudalarƣa Israilning Hudasi Pǝrwǝrdigarning hizmitigǝ kirixni buyrudi.
17 Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу свом.
Xundaⱪtimu, hǝlⱪ ⱪurbanliⱪni yǝnila «yuⱪiri jaylar»da ɵtküzǝtti; lekin ularning ⱪurbanliⱪliri ɵzlirining Hudasi Pǝrwǝrdigarƣila sunulatti.
18 А остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише видеоци у име Господа Бога Израиљевог, то је све у књизи о царевима Израиљевим.
Manassǝⱨning ⱪalƣan ixliri, jümlidin uning Hudasiƣa ⱪilƣan duasi wǝ aldin kɵrgüqilǝrning Israilning Hudasi Pǝrwǝrdigarning namida uningƣa eytⱪan gǝpliri bolsa, mana ular «Israilning padixaⱨlirining hatiriliri» degǝn kitabta pütülgǝndur.
19 А молитва његова и како се умолио, и сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао лугове и ликове резане пре него се понизи, то је све записано у књигама пророчким.
Uning duasi, Hudaning uning tilǝklirini ⱪandaⱪ ijabǝt ⱪilƣanliⱪi, uning ɵzini tɵwǝn ⱪilixidin ilgiri ⱪilƣan barliⱪ gunaⱨi wǝ wapasizliⱪi, xundaⱪla uning ⱪǝyǝrdǝ «yuⱪiri jaylar» saldurƣanliⱪi, Axǝraⱨ mǝbudliri ⱨǝm oyma mǝbudlarni tikligǝnliki bolsa, mana ⱨǝmmisi «Aldin kɵrgüqilǝrning hatiriliridǝ» pütülgǝndur.
20 И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његовом. А на његово се место зацари Амон, син његов.
Manassǝⱨ ata-bowiliri arisida uhlidi; kixilǝr uni ɵz ordisiƣa dǝpnǝ ⱪildi; oƣli Amon orniƣa padixaⱨ boldi.
21 Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму.
Amon tǝhtkǝ qiⱪⱪan qeƣida yigirmǝ ikki yaxta idi; u Yerusalemda ikki yil sǝltǝnǝt ⱪildi.
22 И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија, отац му; јер свим ликовима резаним, које начини Манасија, отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им.
U atisi Manassǝⱨ ⱪilƣinidǝk Pǝrwǝrdigarning nǝziridǝ rǝzil bolƣanni ⱪildi. U atisi Manassǝⱨ yasatⱪan barliⱪ oyma mǝbudlarƣa ⱪurbanliⱪ sundi wǝ ularning ⱪulluⱪiƣa kirdi.
23 Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више грешаше.
U ɵzini Pǝrwǝrdigar aldida atisi Manassǝⱨ ɵzini tɵwǝn tutⱪandǝk tɵwǝn tutmidi; bu Amonning bolsa gunaⱨ-ⱪǝbiⱨlikliri barƣanseri exip bardi.
24 И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој.
Keyin uning hizmǝtkarliri uni ⱪǝstlǝp ɵz ordisida ɵltürüwǝtti.
25 Тада поби народ земаљски све који се беху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију, сина његовог на његово место.
Lekin Yǝⱨuda zeminidikilǝr Amon padixaⱨni ⱪǝstligǝnlǝrning ⱨǝmmisini ɵltürdi; andin yurt hǝlⱪi uning ornida oƣli Yosiyani padixaⱨ ⱪildi.

< 2 Књига дневника 33 >