2 Књига дневника 30

1 Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом.

And Hezekiah sent to all Israel and Judah, and wrote letters also to Ephraim and Manasseh, that they should come to the house of the LORD at Jerusalem, to keep the passover to the LORD God of Israel.

2 Јер цар и кнезови његови и сав збор свећаше у Јерусалиму да славе пасху другог месеца.

For the king had taken counsel, and his princes, and all the congregation in Jerusalem, to keep the passover in the second month.

3 Јер је не могаше славити у то време, јер не беше доста свештеника посвећених и народ се не беше скупио у Јерусалим.

For they could not keep it at that time, because the priests had not sanctified themselves sufficiently, neither had the people gathered themselves together at Jerusalem.

4 И то би по вољи цару и свему збору.

And the thing pleased the king and all the congregation.

5 И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом, јер је одавна не беху славили како је написано.

So they established a decree to make proclamation throughout all Israel, from Beersheba even to Dan, that they should come to keep the passover to the LORD God of Israel at Jerusalem: for they had not done it of a long time in the manner as it was written.

6 И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамовом, Исаковом и Израиљевом, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од руку царева асирских.

So the posts went with the letters from the king and his princes throughout all Israel and Judah, and according to the commandment of the king, saying, Ye children of Israel, turn again to the LORD God of Abraham, Isaac, and Israel, and he will return to the remnant of you, that have escaped from the hand of the kings of Assyria.

7 Не будите као оци ваши и као браћа ваша што грешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.

And be not ye like your fathers, and like your brethren, who trespassed against the LORD God of their fathers, who therefore gave them up to desolation, as ye see.

8 Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руку Господу и ходите у светињу Његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу свом, па ће се одвратити од вас жестина гнева Његовог.

Now be ye not stiffnecked, as your fathers were, but yield yourselves to the LORD, and enter into his sanctuary, which he hath sanctified for ever: and serve the LORD your God, that the fierceness of his wrath may turn away from you.

9 Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к Њему.

For if ye turn again to the LORD, your brethren and your children shall find compassion before them that lead them captive, so that they shall return into this land: for the LORD your God is gracious and merciful, and will not turn away his face from you, if ye return to him.

10 А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, подсмеваху им се и ругаху им се.

So the posts passed from city to city through the country of Ephraim and Manasseh even to Zebulun: but they laughed them to scorn, and mocked them.

11 Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.

Nevertheless some from Asher and Manasseh and of Zebulun humbled themselves, and came to Jerusalem.

12 И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине шта беше заповедио цар и кнезови по речи Господњој.

Also in Judah the hand of God was to give them one heart to do the commandment of the king and of the princes, by the word of the LORD.

13 И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пресних хлебова другог месеца, и би сабор веома велик.

And there assembled at Jerusalem many people to keep the feast of unleavened bread in the second month, a very great congregation.

14 Тада се подигоше, и оборише олтаре што беху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.

And they arose and took away the altars that were in Jerusalem, and all the altars for incense they took away, and cast them into the brook Kidron.

15 Потом заклаше пасху четрнаестог дана другог месеца; а свештеници и Левити постидевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.

Then they killed the passover on the fourteenth day of the second month: and the priests and the Levites were ashamed, and sanctified themselves, and brought in the burnt offerings into the house of the LORD.

16 И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијег; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима.

And they stood in their place after their custom, according to the law of Moses the man of God: the priests sprinkled the blood, which they received from the hand of the Levites.

17 И јер их много беше у збору који се не беху освештали; зато Левити клаху пасху за сваког који не беше чист да би их посветили Господу.

For there were many in the congregation that were not sanctified: therefore the Levites had the charge of the killing of the passovers for every one that was not clean, to sanctify them to the LORD.

18 Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти сваког,

For a multitude of the people, even many of Ephraim, and Manasseh, Issachar, and Zebulun, had not cleansed themselves, yet they ate the passover otherwise than it was written. But Hezekiah prayed for them, saying, The good LORD pardon every one

19 Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.

That prepareth his heart to seek God, the LORD God of his fathers, though he is not cleansed according to the purification of the sanctuary.

20 И услиши Господ Језекију, и сачува народ.

And the LORD hearkened to Hezekiah, and healed the people.

21 И тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник пресних хлебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.

And the children of Israel that were present at Jerusalem kept the feast of unleavened bread seven days with great gladness: and the Levites and the priests praised the LORD day by day, singing with loud instruments to the LORD.

22 И Језекија говори љубазно са свим Левитима који вешти беху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.

And Hezekiah encouraged all the Levites that taught the good knowledge of the LORD: and they ate throughout the feast seven days, offering peace offerings, and making confession to the LORD God of their fathers.

23 И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.

And the whole assembly took counsel to keep other seven days: and they kept other seven days with gladness.

24 Јер Језекија, цар Јудин, даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца; а кнезови дадоше збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца; и освешта се много свештеника.

For Hezekiah king of Judah gave to the congregation a thousand bulls and seven thousand sheep; and the princes gave to the congregation a thousand bulls and ten thousand sheep: and a great number of priests sanctified themselves.

25 И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што беше дошао од Израиља, и дошљаци што беху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.

And all the congregation of Judah, with the priests and the Levites, and all the congregation that came out of Israel, and the strangers that came from the land of Israel, and that dwelt in Judah, rejoiced.

26 И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидовог цара Израиљевог не би тако у Јерусалиму.

So there was great joy in Jerusalem: for since the time of Solomon the son of David king of Israel there was not the like in Jerusalem.

27 Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.

Then the priests the Levites arose and blessed the people: and their voice was heard, and their prayer ascended to his holy dwelling place, even to heaven.