2 Књига дневника 17
1 Тада се зацари Јосафат, син његов, на његово место, и укрепи се на Израиља.
Un viņa dēls Jehošafats palika par ķēniņu viņa vietā un tas palika spēcīgs pret Israēli.
2 И понамешта војску по свим тврдим градовима Јудиним, и понамешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовим, које задоби Аса, отац његов.
Un viņš ielika karavīrus visās stiprās Jūda pilsētās un karavīrus Jūda zemē un Efraīma pilsētās, ko viņa tēvs Asa bija uzņēmis.
3 И беше Господ с Јосафатом, јер хођаше првим путевима Давида оца свог и не тражаше Вала.
Un Tas Kungs bija ar Jehošafatu, jo viņš staigāja sava tēva Dāvida pirmajos ceļos un nemeklēja Baālus.
4 Него Бога оца свог тражаше и по заповестима Његовим хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви.
Bet viņš meklēja sava tēva Dievu un staigāja Viņa baušļos un ne pēc Israēla darbiem.
5 Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу.
Tāpēc Tas Kungs apstiprināja to valstību viņa rokā, un visa Jūda valsts deva Jehošafatam dāvanas, un tam bija bagātības un godības papilnam.
6 И срце се његово ослободи на путевима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји.
Un viņa sirds pieņēmās Tā Kunga ceļos, un viņš nopostīja vēl elku kalnus un Ašeras no Jūda.
7 И треће године свог царовања посла кнезове своје Вен-Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудиним;
Un savas valdīšanas trešā gadā viņš sūtīja savus lielkungus, Benkaēlu un Obadiju un Zahariju un Nataneēli un Mikaju, mācīt Jūdu pilsētās.
8 И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике.
Un ar tiem bija tie Leviti Šemaja un Neanija un Zebadija un Azaēls un Zemiramots un Jonatāns un Adonija un Tobija un TobAdonija, Leviti, un ar tiem Elišamus un Jorams, priesteri.
9 И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњег, и прохођаху све градове Јудине учећи народ.
Un tie mācīja Jūdā, un Tā Kunga bauslības grāmata tiem bija līdz, un tie gāja apkārt visās Jūda pilsētās un mācīja ļaudis.
10 И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата.
Un bailes priekš Tā Kunga bija pār visām zemes valstīm apkārt ap Jūdu, ka tie pret Jehošafatu nekaroja.
11 И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца.
Un no Fīlistiem Jehošafatam atnesa dāvanas, pulka sudraba. Un Arābi viņam deva sīkus lopus septiņtūkstoš un septiņsimt aunus un septiņtūkstoš un septiņsimt āžus.
12 Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице.
Un Jehošafats arvienu auga lielā augumā un uzcēla Jūdā pilis un labības pilsētas.
13 И имаше много добра по градовима Јудиним, и војника, храбрих јунака у Јерусалиму.
Un viņam bija daudz mantas Jūda pilsētās un varen stipri karavīri Jeruzālemē.
14 А ово је број њихов по домовима отаца њихових; од Јуде хиљадници: Адна војвода, с којим беше три стотине хиљада храбрих јунака.
Un tā tie tapa skaitīti pēc viņu tēvu namiem: Jūdā bija virsnieki pār tūkstošiem: virsnieks Adnus, un tam bija trīs simt tūkstoš kara vīri.
15 А за њим Јоанам војвода, с којим беше двеста осамдесет хиљада;
Viņam blakām bija virsnieks Johanans, un tam bija divsimt astoņdesmit tūkstoši.
16 А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким беше двеста хиљада храбрих јунака.
Un tam blakām bija Amasija, Sihrus dēls, kas ar labu prātu Tam Kungam bija nodevies, un tam bija divsimt tūkstoš kara vīri.
17 А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим беше двеста хиљада наоружаних луком и штитом;
Un no Benjamina bija Elijadus, kara varonis, un tam bija divsimt tūkstoši ar stopiem un priekšturamām bruņām.
18 А за њим Јозавад, с којим беше сто и осамдесет хиљада наоружаних за бој.
Un tam blakām bija Jozabads, un tam bija simts astoņdesmit tūkstoši uz karu gatavi.
19 Ови служаху цару осим оних које понамешта цар по тврдим градовима у свој земљи Јудиној.
Šie kalpoja ķēniņam, bez tiem, ko ķēniņš bija ielicis stiprās pilsētās pa visu Jūdu.
