2 Књига дневника 10
1 Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.
And Rehoboam went to Shechem. For all Israel came to Shechem to make him king.
2 А кад чу Јеровоам, син Наватов, који беше у Мисиру побегао онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.
And it came to pass, when Jeroboam the son of Nebat heard of it, (for he was in Egypt, from where he had fled from the presence of king Solomon), that Jeroboam returned out of Egypt.
3 Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:
And they sent and called him. And Jeroboam and all Israel came, and they spoke to Rehoboam, saying,
4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.
Thy father made our yoke grievous. Now therefore make thou the grievous service of thy father, and his heavy yoke which he put upon us, lighter, and we will serve thee.
5 А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
And he said to them, Come again to me after three days. And the people departed.
6 Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
And king Rehoboam took counsel with the old men that had stood before Solomon his father while he yet lived, saying, What counsel do ye give me to return an answer to this people?
7 А они му рекоше говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
And they spoke to him, saying, If thou be kind to this people, and please them, and speak good words to them, then they will be thy servants forever.
8 Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;
But he forsook the counsel of the old men which they had given him, and took counsel with the young men that grew up with him, who stood before him.
9 И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.
And he said to them, What counsel do ye give, that we may return an answer to this people who have spoken to me, saying, Make the yoke that thy father put upon us lighter?
10 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мог.
And the young men that grew up with him spoke to him, saying, Thus shall thou say to the people who spoke to thee, saying, Thy father made our yoke heavy, but make thou it lighter to us. Thus shall thou say to them, My little finger is thicker than my father's loins.
11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
And now whereas my father burdened you with a heavy yoke, I will add to your yoke. My father chastised you with whips, but I with scorpions.
12 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.
So Jeroboam and all the people came to Rehoboam the third day, as the king bade, saying, Come to me again the third day.
13 И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам савет старачки,
And the king answered them roughly. And king Rehoboam forsook the counsel of the old men,
14 И одговори им како га саветоваше младићи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивим бичевима.
and spoke to them after the counsel of the young men, saying, My father made your yoke heavy, but I will add thereto. My father chastised you with whips, but I with scorpions.
15 И цар се оглуши народа, јер Бог беше тако уредио да би потврдио Господ реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.
So the king did not hearken to the people. For it was brought about by God, that Jehovah might establish his word, which he spoke by Ahijah the Shilonite to Jeroboam the son of Nebat.
16 А кад виде сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.
And when all Israel saw that the king did not hearken to them, the people answered the king, saying, What portion have we in David? Neither have we inheritance in the son of Jesse. Every man to your tents, O Israel. Now see to thine own house, David. So all Israel departed to their tents.
17 Само над синовима Израиљевим који живљаху по градовима Јудиним зацари се Ровоам.
But as for the sons of Israel who dwelt in the cities of Judah, Rehoboam reigned over them.
18 И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.
Then king Rehoboam sent Hadoram, who was over the men subject to task work. And the sons of Israel stoned him to death with stones. And king Rehoboam made speed to get him up to his chariot, to flee to Jerusalem.
19 Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.
So Israel rebelled against the house of David to this day.
