< 1 Солуњанима 4 >

1 Даље, браћо, молимо вас и саветујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.
A dalej mówiąc, bracia! prosimy was i napominamy przez Pana Jezusa, jakoście przyjęli od nas, jakobyście sobie mieli postępować i Bogu się podobać, abyście tem więcej obfitowali;
2 Јер знате какве вам заповести дадосмо кроз Господа Исуса.
Gdyż wiecie, jakieśmy wam rozkazania dali przez Pana Jezusa.
3 Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства,
Albowiem ta jest wola Boża, to jest poświęcenie wasze, żebyście się powściągali od wszeteczeństwa;
4 И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,
A żeby umiał każdy z was naczyniem swojem władać w świętobliwości i w uczciwości,
5 А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога;
Nie w namiętności żądzy, jako i poganie, którzy nie znają Boga;
6 И да не преступате и закидате у ствари брата свог; јер ће Господ покајати све то, као што вам и пре казасмо и посведочисмо.
I aby nikt nie uciskał i nie oszukiwał w żadnej sprawie brata swego: bo Pan jest mścicielem tego wszystkiego, jakośmy wam przedtem powiadali i oświadczali.
7 Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост.
Bo nas nie powołał Bóg ku nieczystości, ale ku poświęceniu.
8 Који дакле одбацује, не одбацује човека него Бога, који је дао Светог Духа свог у вас.
A przetoż kto to odrzuca, nie odrzuca człowieka, ale Boga, który nam też dał Ducha swego Świętego.
9 А за братољубље не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,
A o miłości braterskiej nie potrzeba wam pisać; boście wy sami od Boga nauczeni, abyście miłowali jedni drugich.
10 Јер то чините са свом браћом по целој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините,
Albowiem też to czynicie przeciwko wszystkim braciom, którzy są we wszystkiej Macedonii; ale was napominamy, bracia! iżbyście tem więcej obfitowali,
11 И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо;
I pilnie się starali, abyście spokojnymi byli i rzeczy swoich pilnowali, i pracowali własnymi rękami swemi, jakośmy wam przykazali;
12 Да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете.
Abyście uczciwie chodzili przed obcymi, a w niczem abyście nie mieli niedostatku.
13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;
A nie chcę, bracia! abyście wiedzieć nie mieli o tych, którzy zasnęli, iżbyście się nie smucili, jako i drudzy, którzy nadziei nie mają.
14 Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим.
Albowiem jeźli wierzymy, iż Jezus umarł i zmartwychwstał, tak Bóg i tych, którzy zasnęli w Jezusie, przywiedzie z nim.
15 Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли.
Boć to wam powiadamy słowem Pańskiem, że my, którzy żywi pozostaniemy do przyjścia Pańskiego, nie uprzedzimy onych, którzy zasnęli.
16 Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре;
Gdyż sam Pan z okrzykiem, a głosem archanielskim i z trąbą Bożą zstąpi z nieba, a pomarli w Chrystusie powstaną najpierwej.
17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Zatem my żywi, którzy pozostaniemy, wespół z nimi zachwyceni będziemy w obłokach naprzeciwko Panu na powietrze, a tak zawsze z Panem będziemy.
18 Тако утешавајте један другог овим речима.
Przetoż pocieszajcie jedni drugich temi słowy.

< 1 Солуњанима 4 >