< 1 Солуњанима 3 >
1 Зато не могући више трпети наумисмо сами остати у Атини,
2 И посласмо Тимотија, брата свог и слугу Божијег, и помагача свог у јеванђељу Христовом, да вас утврди и утеши у вери вашој;
3 Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени.
4 Јер кад бејасмо код вас казасмо вам напред да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.
5 Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.
6 А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас,
7 Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;
8 Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.
9 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се радујемо вас ради пред Богом својим?
10 Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вере ваше.
11 А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
12 А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другом и к свима, као и ми к вама.
13 Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин.