1 Солуњанима 2
1 Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;
Manuca rhoek namamih loh na ming uh, nangmih taengah ka kunnah te a tlongtlai la a om moenih.
2 Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.
Na ming uh vanbangla Philipi ah ka yook uh tih n'neet uh dongah Pathen kah olthangthen te muep thingthuelnah khuiah nangmih taengah thui ham mamih kah Pathen rhangneh ka sayalh uh.
3 Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;
Kaimih kah thahphohnah tah tholhhiknah lamkah moenih, rhongingnah lamkah moenih, tuengkhuepnah nen moenih.
4 Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.
Tedae Pathen lamloh a n'soepsoei tih n'tangnah vanbangla olthangthen he ka thui uh van. Hlang rhoek kah kolo ham pawt tih mamih kah thinko aka soepsoei Pathen kah kolo la ka thui uh.
5 Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок;
Palawhnah olka neh ka om uh noek moenih. Na ming uh vanbangla mueituengnah mailai neh halhkanah a om pawt khaw, Pathen tah laipai la om coeng.
6 Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других.
Hlang lamkah thangpomnah ka toem uh moenih. Nangmih lamkah moenih, hlang tloe lamkah bal moenih.
7 Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.
Khrih kah caeltueih vanbangla hnorhih neh kan nan uh thai. Tedae a coeng thai atah cacun loh a ca rhoek a yuhyam bangla nangmih lakli ah cahmang la ka om uh.
8 Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.
Nangmih kah lungloeinah van bangla nangmih taengah Pathen kah olthangthen bueng pawt tih kaimih kah thintlo la na om uh coeng dongah hinglu khaw amah la doedan ham ka lungtlun uh.
9 Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.
Manuca rhoek, kaimih kah thakthaenah neh patangnah te poek uh. Nangmih taengah Pathen kah olthangthen ka hoe uh vaengah nangmih khat khaw thinrhih sak pawt ham khoyin khothaih bi ka saii uh.
10 Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете,
Nangmih neh Pathen tah laipai la na om uh. A cimcaih neh a dueng vanbangla aka tangnah nangmih taengah khaw cuemthuek lam ni ka om uh.
11 Као што знате да сваког од вас као отац децу своју
Na ming uh van te ta. Nangmih khat rhip te pa pakhat loh a ca rhoek a hloep bangla kan hloep uh.
12 Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.
Nangmih te a ram neh thangpomnah khuila aka khue Pathen kah a tingtawk la na caeh uh ham nangmih te kan suem uh tih ka laipai uh.
13 Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете.
He dongah khaw Pathen te phat ka uem uh bal. Kaimih lamkah olthang na doe uh te Pathen kah olka ni, hlang kah olka moenih. Tedae Pathen kah Ol la rhep a om dongah na doe uh. Te tah aka tangnah nangmih khuiah khaw tueng.
14 Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја,
Manuca rhoek nangmih tah Judea ah aka om tih Khrih Jesuh ah Pathen hlangboel rhoek kah mueiloh la na om uh. Nangmih khaw amah pilnam lamloh amih Judah taengkah bangla amah la na patang uh.
15 Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе,
Boeipa Jesuh neh tonghma rhoek te khaw a ngawn uh. Mamih khaw n'hnaemtaek uh. Pathen khaw a kolo uh pawh. Hlang boeih te khaw a kingkalh uh.
16 И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих.
Amamih kah tholh te a tomthap taitu vanbangla namtom rhoek te daem saeh tila thui ham khaw kaimih te n'haek uh. Tedae amih te kosi loh a bawt duela a tlak thil coeng.
17 А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.
Manuca rhoek aw kaimih he a tue khohnin kolkalh ham nangmih mikhmuh lamkah n'tuiphih uh coeng dae thinko ah m'phih uh moenih. Nangmih maelhmai hmuh ham bahoeng hoehhamnah neh ka haam uh khungdaeng coeng.
18 Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.
Te dongah nangmih taengah pawk ham ka ngaih uh. Kai Paul rhoerhoe vai hnavoei khaw ka cai dae Satan loh kaimih n'tomta.
19 Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку?
Mamih kah ngaiuepnah neh omngaihnah neh hoemdamnah rhuisam tah unim? Jesuh amah a lonah dongah mamih Boeipa hmaiah nangmih van pawt nim?
20 Јер сте ви наша слава и радост.
Nangmih tah kaimih kah thangpomnah neh omngaihnah la na om uh.
