1 Књига Самуилова 8
1 А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.
Ie nigain-kantetse t’i Samoele, le nanoe’e mpizaka’ Israele o ana-dahi’eo.
2 А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.
Ty tahina’ i tañoloñoloña’ey le Ioele; i Abià ty faharoe; nizaka e Be’er-sevà ao iereo.
3 Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
Fe tsy nañorike o sata’eo i ana’e rey, te mone nivike mb’an-dRavola naho nandrambe vokàñe vaho nolahe’ iareo ty hatò.
4 Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
Nifanontoñe amy zao o mpiaolo’ Israele iabio vaho niheo mb’ amy Samoele e Ramà mb’eo
5 И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.
nanao ty hoe ama’e: Oniño te bey irehe vaho tsy mañorike o lia’oo o ana’oo; aa le añorizo mpanjaka hizaka anay manahake o kilakila ‘ndatio.
6 Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
Fe tsy ninò’ i Samoele zay, ty enta’ iareo ty hoe: Itoloro mpanjaka hizaka. Le nihalaly am’ Iehovà t’i Samoele.
7 А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.
Le hoe t’Iehovà amy Samoele: Haoño ty fiarañanaña’ ondatio amo hene nisaontsia’ iareoo; ie tsy namorintseñe azo, toe Izaho ty napo’ iareo tsy ho mpanjaka’ iareo.
8 Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.
Hambañ’ amo fitoloña’ iareo sikal’ amy nañakarako amy Mitsraime añe pake henanekeo, ie namorintseñe ahy naho nitoroñe ‘ndrahare ila’e, ty hanoe’ iareo ama’o ka.
9 Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
Ie amy zao, haoño ty fiarañanaña’ iareo, f’ie hatahatao vaho taroño o satam-pifeheam-panjaka’ iareoo.
10 И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;
Aa le tinaro’ i Samoele am’ondaty nipay mpanjaka ama’e iabio i tsara’ Iehovà zay.
11 И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;
Le hoe re: Zao ty ho sata’ o mpanjaka hamelek’ anahareoo: ho rambese’e o ana-dahi’ areoo, le ho tendrè’e ho aze naho ho a o sarete’eo naho ho mpiningi-tsoavala’e vaho ho mpilay aolo’ o sarete’eo.
12 И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.
Le ho tendrè’e ty mpifelek’ arivo naho ty mpifehe limampolo hiava i tete’ey naho hanatake i voka’ey, vaho handranjy o fialia’eo naho o haraon-tsarete’eo.
13 Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.
Ho rambese’e ka o anak’ ampela’ areoo ho mpanao rano mañitse, ho mpanokoñe vaho mpanoñake.
14 И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
Ho rambese’e ka o tete’ areoo naho o tanembahe’ areoo naho o golobon’ olive’ areoo, o soa ama’eo, le hatolo’e amo mpitoro’eo.
15 Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
Hampandiva’e anahareo ty faha-folo’ ty tabiri’ areo, naho o tanem-bahe’ areoo vaho hatolo’e amo mpifehe’eo naho o mpitoro’eo.
16 И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
Ho rambese’e o mpitoro’ areo lahilahio, naho o anak’ ampata’ areoo naho ze volovoloeñe amo ajalahi’ areoo naho o borìkeo hampitoroñe’e amo fitoloña’eo.
17 Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
Hampandivà’e ty ampahafolo’ o lia-rai’ areoo vaho hinjare mpitoro’e nahareo.
18 Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
Le hikoihe’ areo amy andro zay i mpanjaka nijoboñe’ areoy, fe tsy hanoiñe t’Iehovà.
19 Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
Fa nifoneñe tsy hañaoñe ty fiarañanaña’ i Samoele ondatio; le hoe iereo: Aiy! fa ho fehè’ i mpanjakay zahay;
20 Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
soa te ho hambañ’ amo kilakila’ ndatio; le hizaka anay ty mpanjaka’ay naho hionjoñe aolo’ay vaho hialy amo fihotakotaha’aio.
21 А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.
Jinanji’ i Samoele ze hene enta’ ondato le nisaontsie’e an-dravembia’ Iehovà,
22 А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.
vaho hoe t’Iehovà amy Samoele: Haoño avao ty fiarañanaña’ iareo le anendreo mpanjaka. Aa le hoe t’i Samoele amo ana’ Israeleo: Akia songa mb’ an-drova’e mb’eo.
