1 Књига Самуилова 3

1 А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.

2 Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.

3 И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.

4 И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.

5 И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.

6 А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.

7 А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.

8 Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.

9 И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.

10 А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.

11 И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.

12 У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.

13 Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.

14 Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.

15 И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.

16 А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.

17 А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.

18 И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.

19 А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.

20 И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.

21 И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.