1 Књига Самуилова 29
1 А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у логор код извора у Језраелу.
Orang Filistin mengumpulkan seluruh tentara mereka di lembah Afek, sedangkan tentara Israel berkemah dekat mata air di kota Yisreel, yaitu di lembah yang sama.
2 И кнезови филистејски иђаху са стотинама и хиљадама; а Давид и његови људи иђаху најпосле с Ахисом.
Lalu raja-raja Filistin mengatur pasukan mereka, supaya dibagi dalam kelompok seratus dan kelompok seribu. Ketika keempat raja Filistin yang lain melihat Daud dan pasukannya ikut bergabung di bagian belakang dari pasukan Akis, mereka menolak dengan berkata, “Buat apa orang Israel berada di sini!” Akis menjawab, “Ini Daud, yang dulu melayani Saul. Tetapi dia sudah hampir dua tahun bersama saya. Saya tidak menemukan kesalahan apa pun yang dia lakukan sejak dia meninggalkan Saul dan bergabung dengan saya sampai saat ini!”
3 И рекоше кнезови филистејски: Шта ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима филистејским: Није ли ово Давид слуга цара израиљског Саула, који је код мене толико времена, толико година, и не нађох на њему ништа откако је добегао до овог дана?
4 Али се расрдише на њ кнезови филистејски, и рекоше му кнезови филистејски: Пошљи натраг тог човека, нека се врати у своје место, где си га поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио господару свом ако не главама ових људи?
Tetapi mereka menjadi marah kepada Akis dan berkata kepadanya, “Suruhlah dia kembali ke tempat yang kamu berikan kepadanya! Dia tidak boleh ikut dalam pertempuran bersama kita. Jangan sampai dia berbalik menjadi lawan kita. Imbalan yang pasti akan menyenangkan tuannya yang pertama adalah kepala-kepala yang dipenggal dari pasukan kita!
5 Није ли то Давид о коме се певало играјући и говорило: Згуби Саул своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада?
Ingatlah dia ini Daud, orang yang diceritakan ketika mereka menyanyi dan menari, ‘Saul sudah membunuh ribuan musuhnya, tetapi Daud membunuh puluhan ribu musuh!’”
6 Тада Ахис дозва Давида, и рече му: Тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никаквог зла на теби откако си дошао до овог дана; али ниси по вољи кнезовима.
Maka Akis memanggil Daud dan berkata kepadanya, “Aku menyatakan di hadapan TUHAN Israel yang hidup, bahwa kamu sudah setia melayani saya. Saya ingin kita masuk pertempuran ini bersama. Sebab, sejak kamu bergabung dengan saya sampai hari ini, saya tidak menemukan kesalahan padamu. Tetapi menurut pendapat keempat raja kota lain, kamu tidak bisa dipercaya.
7 Него врати се и иди с миром да не учиниш шта што не би било мило кнезовима филистејским.
Jadi, pulanglah dengan hati yang tenang. Mohon kamu tidak melakukan apa pun yang menyinggung perasaan keempat raja itu!”
8 А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? Шта ли си нашао на слузи свом откако сам код тебе до овог дана, да не идем да се бијем с непријатељима господара свог цара?
Tetapi Daud berkata kepada Akis, “Kenapa?! Apa kesalahan yang Tuanku temukan pada hambamu ini, sejak saya datang ke hadapan Tuan sampai hari ini, sehingga saya tidak boleh berperang melawan musuh Tuanku Raja?”
9 А Ахис одговарајући рече Давиду: Знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови филистејски рекоше: Нека не иде с нама у бој.
Akis menjawab Daud, “Saya menganggap kamu hampir seperti malaikat, karena kamu selalu dapat dipercaya! Namun, raja-raja Filistin berkata, ‘Dia tidak boleh pergi berperang bersama kita.’
10 Него устани сутра рано са слугама господара свог које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите.
Besok pagi-pagi sekali, kamu bersama dengan pasukanmu yang pernah melayani raja Israel kembalilah ke tempat tinggal kalian.”
11 И урани Давид и људи његови, и отиде рано, и врати се у земљу филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел.
Maka, keesokan harinya pagi-pagi sekali Daud dan pasukannya kembali ke negeri orang Filistin, sedangkan pasukan Filistin berangkat ke Yisreel.
