1 Књига Самуилова 27
1 Али Давид рече у срцу свом: Погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побегнем у земљу филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевим; тако ћу се избавити из руку његових.
And David said in his heart, Now I may yet perish suddenly one day by the hand of Saul; there is nothing better for me than that I should escape at once into the land of the Philistines, then Saul will abstain from me, to seek me any more in all the territory of Israel: and so shall I escape out of his hand.
2 Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који беху с њим к Ахису, сину Моаховом, цару гатском.
And David arose, and he passed over himself with the six hundred men that were with him unto Achish, the son of Ma'och, the king of Gath.
3 И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила, женом Наваловом.
And David remained with Achish at Gath, he and his men, every man with his household, also David with his two wives, Achino'am the Yizre'elitess, and Abigayil, Nabal's wife, the Carmelitess.
4 И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити.
And when it was told unto Saul that David was fled to Gath, he continued no more to seek for him.
5 А Давид рече Ахису: Ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду место у коме граду ове земље, да седим онде, јер зашто да седи слуга твој с тобом у царском граду?
And David said unto Achish, If now I have found grace in thy eyes, let them give me a place in some one of the country-towns, that I may dwell there; for why should thy servant dwell in the royal city with thee?
6 И даде му Ахис оног дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудиним до данашњег дана.
Then gave Achish unto him on that day Ziklag: therefore hath Ziklag pertained unto the kings of Judah until this day.
7 И оста Давид у земљи филистејској годину и четири месеца.
And the number of the days that David dwelt in the fields of the Philistines was a full year and four months.
8 И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље мисирске.
And David and his men went up, and invaded the Geshurites, and the Gizrites, and the 'Amalekites; for these nations were of old the inhabitants of the land, till thou comest to Shur, and as far as the land of Egypt.
9 И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису.
And David smote the land, and left not alive either man or woman, and took away the flocks, and the oxen, and the asses, and the camels, and the apparel, and returned, and came to Achish.
10 И Ахис питаше: Где сте данас ударали? А Давид говораше: На јужну страну Јудину, и на јужну страну јерамеилску, и на јужну страну кенејску.
And Achish said, Whither have ye made an inroad today? And David said, Against the south of Judah, and against the south of the Yerachmeelites, and against the south of the Kenites.
11 Али не остављаше Давид у животу ни човека ни жене да доведе у Гат говорећи: Да нас не туже говорећи: Тако је урадио Давид. И такав му беше обичај за све време докле беше у земљи филистејској.
And David left not alive either man or woman, to bring [them] to Gath, saying, That they may not tell on us, saying, So hath David done, and so is his custom all the days he hath dwelt in the fields of the Philistines.
12 И Ахис вероваше Давиду, и говораше: Баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довека.
And Achish had confidence in David, saying, He hath surely spoiled his odor among his people, among Israel; and he will become unto me a servant for ever.
