1 Књига Самуилова 23
1 Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна.
Birsi Dawutⱪa hǝwǝr berip: — Mana Filistiylǝr Keilaⱨƣa ⱨujum ⱪilip hamanlarni bulap-talimaⱪta, dedi.
2 И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу.
Dawut Pǝrwǝrdigardin: — Mǝn berip bu Filistiylǝrgǝ zǝrbǝ berimǝnmu? — dǝp soridi. Pǝrwǝrdigar Dawutⱪa: — Berip Filistiylǝrgǝ zǝrbǝ berip Keilaⱨni azad ⱪilƣin, dedi.
3 А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски?
Lekin Dawutning adǝmliri uningƣa: — Mana biz Yǝⱨuda zeminida turupmu ⱪorⱪiwatⱪan yǝrdǝ, Keilaⱨƣa berip Filistiylǝrning ⱪoxunliriƣa ⱨujum ⱪilsaⱪ ⱪandaⱪ bolar? — dedi.
4 Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје.
Xunga Dawut yǝnǝ bir ⱪetim Pǝrwǝrdigardin soriwidi, Pǝrwǝrdigar uningƣa jawab berip: — Sǝn ornungdin turup Keilaⱨƣa barƣin; qünki Mǝn Filistiylǝrni ⱪolungƣa tapxurimǝn, dedi.
5 Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.
Buning bilǝn Dawut ɵz adǝmliri bilǝn Keilaⱨƣa berip Filistiylǝr bilǝn soⱪuxup, mallirini olja ⱪilip, ularni ⱪattiⱪ ⱪirdi. Dawut xundaⱪ ⱪilip Keilaⱨda turuwatⱪanlarni ⱪutⱪuzdi.
6 А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак.
Əmdi Ahimǝlǝkning oƣli Abiyatar Keilaⱨƣa ⱪeqip kelip Dawutning ⱪexiƣa kǝlgǝndǝ, uning ⱪolida ǝfod bar idi.
7 Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице.
Birsi Saulƣa, Dawut Keilaⱨƣa kǝptu, dǝp hǝwǝr bǝrdi. Saul: — Əmdi Huda uni mening ⱪolumƣa taxlap tapxurdi. Qünki u dǝrwaziliri wǝ taⱪaⱪliri bar xǝⱨǝrgǝ kirgǝqkǝ solunup ⱪaldi, dedi.
8 И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове.
Əmdi Saul Dawut bilǝn adǝmlirini muⱨasirigǝ elix üqün ⱨǝmmǝ hǝlⱪni Keilaⱨƣa berip jǝng ⱪilixⱪa qaⱪirdi.
9 Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак.
Dawut Saulning ɵzini ⱪǝstlǝydiƣanliⱪini bilip, Abiyatar kaⱨinƣa: — Əfodni elip kǝlgin, dedi.
10 И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради.
Andin Dawut: — I Israilning Hudasi Pǝrwǝrdigar, mǝnki Sening ⱪulung Saulning bu xǝⱨǝrni mening sǝwǝbimdin harab ⱪilix üqün Keilaⱨƣa kelixkǝ ⱪǝstlǝwatⱪanliⱪini eniⱪ anglidi.
11 Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће.
Keilaⱨdikilǝr meni uning ⱪoliƣa tutup berǝrmu? Saul ɵz bǝndǝng angliƣandǝk bu yǝrgǝ kelǝrmu? I Israilning Hudasi Pǝrwǝrdigar, Sǝndin ɵtünimǝnki, ɵz bǝndǝnggǝ bildürgǝysǝn, dedi. Pǝrwǝrdigar: — U bu yǝrgǝ kelidu, dedi.
12 Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће.
Dawut yǝnǝ: — Keilaⱨtikilǝr meni wǝ adǝmlirimni Saulning ⱪoliƣa tutup berǝrmu, dedi. Pǝrwǝrdigar: — Ular silǝrni tutup beridu, dedi.
13 Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.
Əmdi Dawut adǝmliri bilǝn (tǝhminǝn altǝ yüzqǝ) ornidin turup Keilaⱨdin qiⱪip, ɵzliri baralaydiƣan tǝrǝpkǝ ⱪarap kǝtti. Saulƣa, Dawut Keilaⱨtin ⱪeqiptu dǝp hǝwǝr berilgǝndǝ u uni ⱪoƣlaxⱪa qiⱪmidi.
14 А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.
Dawut bolsa qɵldiki ⱪorƣan-ⱪiyalarda ⱨǝmdǝ Zif qɵlining taƣlirida turdi. Saul uni ⱨǝr küni izdǝytti; lekin Huda uni uning ⱪoliƣa tapxurmidi.
15 И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми.
Əmdi Dawut Saulning ɵzini ɵltürgili qiⱪidiƣanliⱪini bayⱪap ⱪaldi. Xu qaƣda u Zif qɵlidiki bir ormanliⱪta turatti.
16 А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу;
Saulning oƣli Yonatan bolsa ormanliⱪⱪa qiⱪip Dawutning ⱪexiƣa berip, uni Huda arⱪiliⱪ riƣbǝtlǝndürüp uningƣa: —
17 И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.
Ⱪorⱪmiƣin; qünki atam Saulning ⱪoli seni tapalmaydu. Sǝn bǝlki Israilning üstidǝ padixaⱨ bolisǝn, mǝn bolsam sening wǝziring bolimǝn, buni atam Saulmu bilidu, dedi.
18 И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.
Andin ular ikkiylǝn Pǝrwǝrdigarning aldida ǝⱨdǝ ⱪilixti; Dawut bolsa, ormanliⱪta turup ⱪaldi, Yonatan ɵz ɵyigǝ yenip kǝtti.
19 Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона?
Xuningdin keyin Ziftikilǝr Gibeaⱨta turuwatⱪan Saulning ⱪexiƣa kelip: — Mana, Dawut Haⱪilaⱨning egizlikidiki Yǝximonning jǝnubi tǝripigǝ jaylaxⱪan ormanliⱪtiki ⱪorƣanlarda yoxuruniwaldi, bilmǝmdila?
20 Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару.
Xunga, i padixaⱨ, ⱪaqan kɵngülliri tartsa xu qaƣda kǝlsilǝ; bizning burqimiz uni padixaⱨning ⱪoliƣa tutup berixtur, dedi.
21 А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.
Saul: Manga iq aƣritⱪininglar üqün Pǝrwǝrdigar silǝrgǝ bǝht ata ⱪilƣay.
22 Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав.
Əmdi silǝrdin ɵtünimǝnki, berip zadi ⱪaysi yǝrdǝ turidiƣinini jǝzmlǝxtürünglar, uning iz-derikini eniⱪlap, wǝ kimning uni kɵrgǝnlikini bilip kelinglar; qünki kixilǝr eytixiqǝ u intayin ⱨiyligǝr ikǝn, dedi.
23 Промотрите и видите сва места где се крије, па опет дођите к мени кад добро дознате, и ја ћу поћи с вама; и ако буде у земљи, тражићу га по свим хиљадама Јудиним.
Xunga berip, uning yoxurunƣan barliⱪ mǝhpiy jaylirini eniⱪ kɵrüp kelinglar, yenimƣa yenip kelip manga ǝynini eytinglar. Andin mǝn silǝr bilǝn billǝ barimǝn; wǝ xundaⱪ boliduki, ǝgǝr u zeminda bolsila, mǝn Yǝⱨudiylarning mingliƣanlarning arisidin uni izdǝp tapimǝn, dedi.
24 Тада усташе и отидоше у Зиф пре Саула; а Давид и људи његови беху у пустињи Маону у равници надесно од Гесимона.
Ular ⱪopup Sauldin ilgiri Zifⱪa bardi; lekin Dawut ɵz adǝmliri bilǝn Maon qɵllükidiki Yǝximonning jǝnub tǝripidiki Arabaⱨ tüzlǝnglikidǝ turuwatatti.
25 И Саул изађе са својим људима да га тражи; а Давиду јавише, те он сиђе са стене и стаде у пустињи Маону. А Саул кад то чу, отиде за Давидом у пустињу Маон.
Saul adǝmliri bilǝn Dawutni izdǝp bardi. Kixilǝr bu hǝwǝrni Dawutⱪa eytti; xuning bilǝn u qüxüp, ⱪiyaƣa berip Maon qɵlidǝ turdi. Saul buni anglap Dawutning kǝynidin ⱪoƣlap Maonning qɵligǝ qiⱪti.
26 И Саул иђаше једном страном планине, а Давид са својим људима другом страном планине; и Давид хићаше да утече Саулу, јер Саул са својим људима опкољаваше Давида и његове људе да их похвата.
Saul taƣning bu tǝripidǝ mangdi, ǝmma Dawut adǝmliri bilǝn taƣning u tǝripidǝ mangdi. Dawut Sauldin ⱪeqix üqün aldiriwatⱪanidi; lekin Saul adǝmliri bilǝn Dawut wǝ uning adǝmlirini tutimiz dǝp ularni ⱪorxiƣili turdi.
27 У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу.
Əmma bir hǝwǝrqi Saulning ⱪexiƣa kelip uningƣa: — Filistiylǝr zeminimizning jǝnub tǝripigǝ kirip bulang-talang ⱪiliwatidu, tezdin ⱪaytsila, dedi.
28 Тада се врати Саул не терајући даље Давида, и отиде пред Филистеје. Отуда се прозва оно место Села-Амалекот.
Xuning bilǝn Saul yenip Dawutni ⱪoƣlaxtin tohtap Filistiylǝr bilǝn soⱪuxⱪili qiⱪti. Xunga u yǝr Sela-Ⱨammaⱨlekot dǝp ataldi.
29 А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.
Dawut bolsa u yǝrdin qiⱪip Ən-Gǝdining taƣ-ⱪorƣanliⱪida turdi.
