1 Књига Самуилова 18
1 И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу.
Давид сфыршисе де ворбит ку Саул. Ши, де атунч, суфлетул луй Ионатан с-а алипит де суфлетул луй Давид ши Ионатан л-а юбит ка пе суфлетул дин ел.
2 И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.
Ын ачеяшь зи, Саул а оприт пе Давид ши ну л-а лэсат сэ се ынтоаркэ ын каса татэлуй сэу.
3 И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.
Ионатан а фэкут легэмынт ку Давид, пентру кэ-л юбя ка пе суфлетул луй.
4 И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој.
А скос мантауа пе каре о пурта, ка с-о дя луй Давид, ши й-а дат хайнеле сале, кяр сабия, аркул ши чингэтоаря луй.
5 И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.
Давид се дучя ши избутя орьунде ыл тримитя Саул; а фост пус де Саул ын фрунтя оаменилор де рэзбой ши ера плэкут ынтрегулуй попор, кяр ши служиторилор луй Саул.
6 А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама.
Пе кынд веняу ей, ла ынтоарчеря луй Давид де ла оморыря филистянулуй, фемеиле ау ешит дин тоате четэциле луй Исраел ынаинтя ымпэратулуй Саул, кынтынд ши жукынд, ын сунетул тимпанелор ши алэутелор, ши скоцынд стригэте де букурие.
7 И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада.
Фемеиле каре кынтау ышь рэспундяу унеле алтора ши зичяу: „Саул а бэтут мииле луй, яр Давид, зечиле луй де мий.”
8 И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба.
Саул с-а мыният фоарте таре ши ну й-а плэкут ворба ачаста. Ел а зис: „Луй Давид ый дау зечь де мий ши мие-мь дау мий! Ну-й май липсеште декыт ымпэрэция.”
9 И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.
Ши, дин зиуа ачея, Саул а привит ку окь рэй пе Давид.
10 А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље.
А доуа зи, духул чел рэу, тримис де Думнезеу, а апукат пе Саул, каре с-а ынфурият ын мижлокул касей. Давид кынта, ка ши ын челелалте зиле, ши Саул ера ку сулица ын мынэ.
11 И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.
Саул а ридикат сулица, зикынду-шь ын сине: „Вой пирони пе Давид де перете.” Дар Давид с-а ферит де ел де доуэ орь.
12 И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.
Саул се темя де Давид, пентру кэ Домнул ера ку Давид ши Се депэртасе де ла ел.
13 Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.
Л-а ындепэртат де лынгэ ел ши л-а пус май-маре песте о мие де оамень. Давид ешя ши интра ын фрунтя попорулуй;
14 И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим.
избутя ын тот че фэчя ши Домнул ера ку ел.
15 А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.
Саул, вэзынд кэ избутя тотдяуна, се темя де ел,
16 А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.
дар тот Исраелул ши Иуда юбяу пе Давид, пентру кэ ешя ши интра ын фрунтя лор.
17 И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ.
Саул а зис луй Давид: „Ятэ, ыць вой да де невастэ пе фийкэ-мя чя май маре, Мераб, нумай сэ-мь служешть ку витежие ши сэ порць рэзбоаеле Домнулуй.” Дар Саул ышь зичя: „Ну вряу сэ-мь пун мына мя пе ел, чи мына филистенилор сэ фие асупра луй.”
18 А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев?
Давид а рэспунс луй Саул: „Чине сунт еу ши че есте вяца мя, че есте фамилия татэлуй меу ын Исраел, ка сэ фиу ӂинереле ымпэратулуй?”
19 А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.
Венинд время кынд Мераб, фата луй Саул, авя сэ фие датэ луй Давид, еа а фост датэ де невастэ луй Адриел дин Мехола.
20 Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.
Микал, фата луй Саул, юбя пе Давид. Ау спус луй Саул, ши лукрул й-а плэкут.
21 И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом.
Ел ышь зичя: „Й-о вой да ка сэ-й фие о курсэ ши сэ кадэ суб мына филистенилор.” Ши Саул а зис луй Давид пентру а доуа оарэ: „Астэзь ымь вей фи ӂинере.”
22 И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев.
Саул а дат служиторилор сэй урмэтоаря порункэ: „Ворбиць ын тайнэ луй Давид ши спунеци-й: ‘Ятэ кэ ымпэратул е биневоитор фацэ де тине ши тоць служиторий луй те юбеск; фий акум ӂинереле ымпэратулуй.’”
23 И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек.
Служиторий луй Саул ау спус ачесте лукрурь ла урекиле луй Давид. Ши Давид а рэспунс: „Кредець кэ есте ушор сэ фий ӂинереле ымпэратулуй? Еу сунт ун ом сэрак ши де пуцинэ ынсемнэтате.”
24 И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид.
Служиторий луй Саул й-ау спус че рэспунсесе Давид.
25 А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима.
Саул а зис: „Аша сэ ворбиць луй Давид: ‘Ымпэратул ну чере ничо зестре; чи дореште о сутэ де препуцурь де але филистенилор, ка сэ-шь рэзбуне пе врэжмаший луй.’” Саул авя де гынд сэ факэ пе Давид сэ кадэ ын мыниле филистенилор.
26 И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши.
Служиторий луй Саул ау спус ачесте кувинте луй Давид, ши Давид а примит че и се черусе ка сэ фие ӂинереле ымпэратулуй. Ынаинте де время хотэрытэ,
27 А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју.
Давид с-а скулат, а плекат ку оамений луй ши а учис доуэ суте де оамень динтре филистень; ле-а адус препуцуриле ши а дат ымпэратулуй нумэрул ынтрег, ка сэ фие ӂинереле ымпэратулуй. Атунч, Саул й-а дат де невастэ пе фийкэ-са Микал.
28 И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га.
Саул а вэзут ши а ынцелес кэ Домнул ера ку Давид; ши фийкэ-са Микал юбя пе Давид.
29 А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду.
Саул с-а темут дин че ын че май мулт де Давид ши тоатэ вяца й-а фост врэжмаш.
30 А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави.
Домниторий филистенилор ешяу ла луптэ ши, орь де кыте орь ешяу, Давид авя май мултэ избындэ декыт тоць служиторий луй Саул ши нумеле луй а ажунс фоарте вестит.
