1 Књига Самуилова 12

1 Тада рече Самуило свему Израиљу: Ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама.

And Samuel said unto all Israel, Behold, I have hearkened unto your voice in all that ye said unto me, and I have set a king over you.

2 И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарео и оседео; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас.

And now, behold, the king is walking before you; and I am old and gray-headed; and my sons, behold, they are with you; and I have walked before you from my youth even until this day.

3 Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником Његовим. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учинио насиље? Коме сам учинио криво? Или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? Па ћу вам вратити.

Behold, here am I; testify against me in the presence of the Lord, and in the presence of his anointed: Whose ox have I taken? or whose ass have I taken? or whom have I defrauded? whom have I oppressed? or from whose hand have I received any ransom so that I withdrew my eyes from him? and I will restore it you.

4 А они рекоше: Ниси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео шта из чије руке.

And they said, Thou hast not defrauded us, nor hast thou oppressed us, and thou hast not taken from any man's hand the least.

5 Још им рече: Сведок је Господ на вас, и сведок је помазаник Његов данас, да нисте нашли ништа у мојим рукама. и рекоше: Сведок је.

And he said unto them, The Lord is witness against you, and his anointed is witness this day, that ye have not found in my hand the least: and they answered, He is witness.

6 Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље мисирске.

And Samuel said unto the people, It is the Lord who did [wonders through] Moses and Aaron, and who brought your fathers up out of the land of Egypt.

7 Сада, дакле, станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима.

And now stand up, that I may hold judgment with you before the Lord concerning all the benefits of the Lord, which he hath done to you and to your fathers.

8 Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом месту.

When Jacob was come into Egypt, then did your fathers cry unto the Lord, and the Lord sent Moses and Aaron, and they brought forth your fathers out of Egypt, and caused them to dwell in this place.

9 Али заборавише Господа Бога свог, те их даде у руке Сисари, војводи асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару моавском, који војеваше на њих.

And when they forgot the Lord their God, he sold them into the hand of Sissera, the chief of the host of Chazor, and into the hand of the Philistines, and into the hand of the king of Moab, and they made war against them.

10 Али викаше ка Господу и рекоше: Сагрешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити.

And they cried [then] unto the Lord, and said, We have sinned, because we have forsaken the Lord, and have served the Be'alim and the 'Ashtaroth; and now deliver us out of the hand of our enemies, and we will serve thee.

11 И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живесте без страха.

And the Lord sent Yerubba'al, and Bedan, and Yiphthach, and Samuel, and he delivered you out of the hand of your enemies on every side, so that ye dwelt safely.

12 Али кад видесте Наса, цара амонског, где дође на вас, рекосте ми: Не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш беше Цар ваш.

But when ye saw that Nachash the king of the children of 'Ammon came against you, ye said unto me, No; but a king shall reign over us: when the Lord your God is your king.

13 Сада дакле, ето цара ког изабрасте, ког искасте; ево Господ је поставио цара над вама.

And now here is the king whom ye have chosen, whom ye have asked for! and, behold, the Lord hath set over you a king.

14 Ако се узбојите Господа, и Њему узаслужите, и узаслушате глас Његов и не успротивите се заповести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим.

If ye will fear the Lord, and serve him, and obey his voice, and will not rebel against the will of the Lord: then shall both ye and also the king that reigneth over you continue following the Lord your God.

15 Ако ли не узаслушате глас Господњи, него се успротивите заповести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.

But if ye will not hearken to the voice of the Lord, and rebel against the will of the Lord: then will the hand of the Lord be against you, as it was against your fathers.

16 Али станите сада још, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима.

And now stand up and see this great thing, which the Lord is about doing before your eyes.

17 Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара.

Is there not wheat-harvest today? I will call unto the Lord, and he will send thunders and rain; and ye will [thus] perceive and see that your wickedness is great, which ye have done, in the eyes of the Lord, to ask for yourselves a king.

18 Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила.

And Samuel called unto the Lord; and the Lord sent thunders and rain on that day: and all the people feared greatly the Lord and Samuel.

19 И рече сав народ Самуилу: Моли се за слуге своје Господу Богу свом да не помремо; јер додасмо к свим гресима својим зло иштући себи цара.

And all the people said unto Samuel, Pray in behalf of thy servants unto the Lord thy God, that we may not die; for we have added unto all our sins yet this evil, to ask for ourselves a king.

20 Тад рече Самуило народу: Не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не одступајте од Господа, него служите Господу свим срцем својим.

And Samuel said unto the people, Fear not; ye have indeed done all this evil: yet turn not aside from following the Lord, and serve ye the Lord with all your heart;

21 Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.

And turn ye not aside; for then would ye go after vain things, which cannot profit nor deliver; because they are vain.

22 Јер Господ неће оставити народ свој ради великог имена свог; јер Господу би воља да вас учини својим народом.

For the Lord will not forsake his people for the sake of his great name; because it hath pleased the Lord to make you a people unto himself.

23 А мени не дао Бог да згрешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав.

Moreover as for me, far be it from me that I should sin against the Lord by ceasing to pray in behalf of you; but I will teach you the good and the right way:

24 Само се Бојте Господа и служите му истинито, свим срцем својим, јер видите, какве је велике ствари учинио за вас.

Only fear the Lord, and serve him in truth with all your heart; for see what great things he hath done with you.

25 Ако ли зло ушчините, пропашћете и ви и цар ваш.

But if ye will in any wise do wickedly, both ye yourselves as also your king shall perish.