1 Књига Самуилова 1

1 Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.

Now there was a certain man of Ramathaim-zophim, of mount Ephraim, and his name was Elkanah, the son of Jeroham, the son of Elihu, the son of Tohu, the son of Zuph, an Ephrathite:

2 И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.

And he had two wives; the name of the one was Hannah, and the name of the other Peninnah: and Peninnah had children, but Hannah had no children.

3 И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.

And this man went up out of his city yearly to worship and to sacrifice unto YHWH of hosts in Shiloh. And the two sons of Eli, Hophni and Phinehas, the priests of YHWH, were there.

4 И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;

And when the time was that Elkanah offered, he gave to Peninnah his wife, and to all her sons and her daughters, portions:

5 Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.

But unto Hannah he gave a worthy portion; for he loved Hannah: but YHWH had shut up her womb.

6 И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

And her adversary also provoked her sore, for to make her fret, because YHWH had shut up her womb.

7 Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.

And as he did so year by year, when she went up to the house of YHWH, so she provoked her; therefore she wept, and did not eat.

8 А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?

Then said Elkanah her husband to her, Hannah, why weepest thou? and why eatest thou not? and why is thy heart grieved? am not I better to thee than ten sons?

9 А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.

So Hannah rose up after they had eaten in Shiloh, and after they had drunk. Now Eli the priest sat upon a seat by a post of the temple of YHWH.

10 И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

And she was in bitterness of soul, and prayed unto YHWH, and wept sore.

11 И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.

And she vowed a vow, and said, O YHWH of hosts, if thou wilt indeed look on the affliction of thine handmaid, and remember me, and not forget thine handmaid, but wilt give unto thine handmaid a man child, then I will give him unto YHWH all the days of his life, and there shall no rasor come upon his head.

12 И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.

And it came to pass, as she continued praying before YHWH, that Eli marked her mouth.

13 Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.

Now Hannah, she spake in her heart; only her lips moved, but her voice was not heard: therefore Eli thought she had been drunken.

14 Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.

And Eli said unto her, How long wilt thou be drunken? put away thy wine from thee.

15 Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.

And Hannah answered and said, No, mymaster, I am a woman of a sorrowful spirit: I have drunk neither wine nor strong drink, but have poured out my soul before YHWH.

16 Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.

Count not thine handmaid for a daughter of Belial: for out of the abundance of my complaint and grief have I spoken hitherto.

17 Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.

Then Eli answered and said, Go in peace: and the Elohim of Israel grant thee thy petition that thou hast asked of him.

18 А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.

And she said, Let thine handmaid find favour in thy sight. So the woman went her way, and did eat, and her countenance was no more sad.

19 И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.

And they rose up in the morning early, and worshipped before YHWH, and returned, and came to their house to Ramah: and Elkanah knew Hannah his wife; and YHWH remembered her.

20 И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.

Wherefore it came to pass, when the time was come about after Hannah had conceived, that she bare a son, and called his name Samuel, saying, Because I have asked him of YHWH.

21 Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.

And the man Elkanah, and all his house, went up to offer unto YHWH the yearly sacrifice, and his vow.

22 Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века.

But Hannah went not up; for she said unto her husband, I will not go up until the child be weaned, and then I will bring him, that he may appear before YHWH, and there abide for ever.

23 И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји.

And Elkanah her husband said unto her, Do what seemeth thee good; tarry until thou have weaned him; only YHWH establish his word. So the woman abode, and gave her son suck until she weaned him.

24 А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало.

And when she had weaned him, she took him up with her, with three bullocks, and one ephah of flour, and a bottle of wine, and brought him unto the house of YHWH in Shiloh: and the child was young.

25 И заклаше теле и доведоше дете к Илију.

And they slew a bullock, and brought the child to Eli.

26 И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу.

And she said, Oh mymaster, as thy soul liveth, mymaster, I am the woman that stood by thee here, praying unto YHWH.

27 Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.

For this child I prayed; and YHWH hath given me my petition which I asked of him:

28 Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу.

Therefore also I have lent him to YHWH; as long as he liveth he shall be lent to YHWH. And he worshipped YHWH there.