< 1 Петрова 3 >

1 А тако и ви жене будите покорне својим мужевима, да ако који и не верују речи женским живљењем без речи да се добију,
Likewise, ye wives, be in subjection to your own husbands; that, if any obey not the word, they also may without the word be won by the behaviour of the wives;
2 Кад виде чисто живљење ваше са страхом;
While they behold your chaste behaviour coupled with fear.
3 Ваша лепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;
Whose adorning let it not be that outward adorning of arranging the hair, and of wearing gold, or of putting on apparel;
4 Него у тајном човеку срца, у једнакости кротког и тихог духа, што је пред Богом многоцено.
But let it be the hidden man of the heart, in that which is not corruptible, even the ornament of a meek and quiet spirit, which is in the sight of God of great price.
5 Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.
For after this manner in former times the holy women also, who trusted in God, adorned themselves, being in subjection to their own husbands:
6 Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха.
Even as Sarah obeyed Abraham, calling him lord: whose daughters ye are, as long as ye do well, and are not afraid with any terror.
7 Тако и ви мужеви живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунаследнице благодати живота, да се не смету молитве ваше.
Likewise, ye husbands, dwell with them according to knowledge, giving honour to the wife, as to the weaker vessel, and as being heirs together of the grace of life; that your prayers be not hindered.
8 А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;
Finally, be ye all of one mind, having compassion one for another, love as brethren, be pitiful, be courteous:
9 Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.
Not rendering evil for evil, or railing for railing: but on the contrary blessing; knowing that ye are called to this, that ye should inherit a blessing.
10 Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре;
For he that will love life, and see good days, let him restrain his tongue from evil, and his lips that they speak no guile:
11 Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мир и нека се држи њега.
Let him turn away from evil, and do good; let him seek peace, and pursue it.
12 Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши Његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истреби са земље.
For the eyes of the Lord are over the righteous, and his ears are open to their prayers: but the face of the Lord is against them that do evil.
13 И ко може вама наудити ако узидете за добрим?
And who is he that will harm you, if ye are followers of that which is good?
14 Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите;
But if ye suffer for righteousness’ sake, happy are ye: and be not afraid of their terror, neither be troubled;
15 Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.
But sanctify the Lord God in your hearts: and be ready always to give an answer to every man that asketh you a reason of the hope that is in you with meekness and fear:
16 С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.
Having a good conscience; that, though they speak evil of you, as of evildoers, they may be ashamed that falsely accuse your good behaviour in Christ.
17 Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.
For it is better, if the will of God is so, that ye suffer for well doing, than for evil doing.
18 Јер и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживевши Духом;
For Christ also hath once suffered for sins, the just for the unjust, that he might bring us to God, being put to death in the flesh, but made alive by the Spirit:
19 Којим сишавши проповеда и духовима који су у тамници,
By whom also he went and preached to the spirits in prison;
20 Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде.
Who at one time were disobedient, when once the longsuffering of God waited in the days of Noah, while the ark was preparing, in which few, that is, eight souls were saved by water.
21 За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа.
The like figure to which even baptism doth also now save us ( not the putting away of the filth of the flesh, but the answer of a good conscience toward God, ) by the resurrection of Jesus Christ:
22 Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе.
Who is gone into heaven, and is on the right hand of God; angels and authorities and powers being made subject to him.

< 1 Петрова 3 >