1 Петрова 2

1 Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,

2 И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;

3 Јер окусисте да је благ Господ.

4 А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

5 И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

6 Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.

7 Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:

8 На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.

9 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;

10 Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.

11 Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.

12 А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.

13 Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

14 Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

15 Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.

16 Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

17 Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

18 Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

19 Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

20 Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:

22 Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;

23 Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;

24 Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.

25 Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.