1 Петрова 2
1 Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
Therefore laying aside all malice, and all guile, and hypocrisies, and envies, and all evil speakings,
2 И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
As newborn babes, desire the pure milk of the word, that ye may grow by it:
3 Јер окусисте да је благ Господ.
If indeed ye have tasted that the Lord is gracious.
4 А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
To whom coming, as to a living stone, rejected indeed by men, but chosen by God, and precious,
5 И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
Ye also, as living stones, are built up a spiritual house, an holy priesthood, to offer up spiritual sacrifices, acceptable to God by Jesus Christ.
6 Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
Therefore also it is contained in the scripture, Behold, I lay in Zion a chief corner stone, elect, precious: and he that believeth on him shall not be confounded.
7 Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
To you therefore who believe he is precious: but to them who are disobedient, the stone which the builders rejected, the same is made the head of the corner,
8 На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
And a stone of stumbling, and a rock of offence, even to them who stumble at the word, being disobedient: to this also they were appointed.
9 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
But ye are a chosen generation, a royal priesthood, an holy nation, a special people; that ye should show forth the praises of him who hath called you out of darkness into his marvellous light:
10 Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
Who in time past were not a people, but are now the people of God: who had not obtained mercy, but now have obtained mercy.
11 Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
Dearly beloved, I beseech you as sojourners and pilgrims, abstain from fleshly lusts, which war against the soul;
12 А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
Having your behaviour honest among the Gentiles: that, though they speak against you as evildoers, they may by your good works, which they shall behold, glorify God in the day of visitation.
13 Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
Submit yourselves to every ordinance of man for the Lord’s sake: whether to the king, as supreme;
14 Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
Or to governors, as to them that are sent by him for the punishment of evildoers, and for the praise of them that do well.
15 Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
For so is the will of God, that with well doing ye may put to silence the ignorance of foolish men:
16 Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
As free, and not using your liberty for a cloke of maliciousness, but as the servants of God.
17 Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
Honour all men. Love the brotherhood. Fear God. Honour the king.
18 Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
Servants, be subject to your masters with all fear; not only to the good and gentle, but also to the perverse.
19 Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
For this is thankworthy, if a man for conscience toward God endureth grief, suffering wrongfully.
20 Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
For what glory is it, if, when ye are buffeted for your faults, ye bear it patiently? but if, when ye do well, and suffer for it, ye bear it patiently, this is acceptable with God.
21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
For even to this were ye called: because Christ also suffered for us, leaving us an example, that ye should follow his steps:
22 Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
Who committed no sin, neither was guile found in his mouth:
23 Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
Who, when he was reviled, reviled not again; when he suffered, he threatened not; but committed himself to him that judgeth righteously:
24 Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
Who himself bore our sins in his own body on the tree, that we, being dead to sins, should live to righteousness: by whose stripes ye were healed.
25 Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
For ye were as sheep going astray; but are now returned to the Shepherd and Bishop of your souls.
