1 Књига о царевима 21
1 А после ових ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара самаријског.
И бысть по глаголех сих, и виноград един бе у Навуфеа Иезраилитянина при гумне Ахаава царя Самарийска.
2 И рече Ахав Навутеју говорећи: Дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мог; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вреди.
И рече Ахаав к Навуфею, глаголя: даждь ми виноград твой, и будет ми во вертоград зелий, яко близ есть сей дому моего, и дам ти вместо сего виноград ин добр паче сего: аще же угодно пред тобою, дам ти сребро измену винограда сего, и будет ми во вертоград зелий.
3 А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао наследство отаца својих.
И рече Навуфей ко Ахааву: да не будет мне от Господа Бога моего дати наследие отец моих тебе.
4 Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради речи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: Не дам ти наследство отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хлеба.
И прииде Ахаав в дом свой смущен и оскорблен о словеси, еже глагола к нему Навуфей Иезраилитянин, и рече: не дам тебе наследия отец моих. И бысть дух Ахаавль смущен, и успе на одре своем и покры лице свое и не яде хлеба.
5 Тада дође к њему Језавеља, жена његова и рече му: Зашто је душа твоја зловољна те не једеш хлеба?
И вниде Иезавель жена его к нему и рече к нему: что дух твой есть смущен, и не яси ты хлеба?
6 А он јој рече: Јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: Дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: Не дам ти свој виноград.
И рече к ней (Ахаав): яко глаголах Навуфею Иезраилитянину глаголя: даждь ми виноград твой за сребро: и аще хощеши, дам ти виноград ин вместо его: и рече: не дам ти наследия отец моих.
7 Тада му рече Језавеља жена његова: Ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хлеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина.
И рече к нему Иезавель жена его: ты ли ныне твориши тако, царю Израилев? Востани и яждь хлеб и молча буди, аз же дам ти виноград Навуфеа Иезраилитянина.
8 И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовим и посла књигу старешинама и главарима који беху у граду његовом, који наставаху с Навутејем.
И написа книгу на имя Ахаавле, и запечата ю печатию его, и посла книгу к старейшинам и свободным живущым с Навуфеем.
9 А у књизи написа ово: Огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне.
И писано бяше в книзе тако: поститеся постом и посадите Навуфеа и в начале людий:
10 И поставите два неваљала човека према њему, па нека засведоче на њ говорећи: Хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине.
и посадите два мужа сыны законопреступных противу ему, и да засвидетелствуют о нем, глаголюще, яко (не) благослови Бога и царя: и да изведут его и побиют камением, и да умрет.
11 И учинише људи оног града, старешине и главари, који живљаху у граду његовом, како им заповеди Језавеља, како беше написано у књизи коју им посла.
И сотвориша тако мужие града его старейшии и свободнии живущии во граде его, якоже посла к ним Иезавель, и якоже писано бяше в книгах, яже посла к ним:
12 И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне.
и нарекоша пост, и посадиша Навуфеа в начале людий,
13 И дођоше два неваљала човека, и стадоше према њему; и сведочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе.
и приидоста два мужа сынове законопреступных и седоста противу его, и засвидетелствоваша на него мужие отступницы Навуфеовы пред людьми, глаголюще: сей (не) благослови Бога и царя. И изведоша его вон из града и побиша его камением, и умре.
14 Потом послаше к Језавељи и поручише јој: Засут је камењем Навутеј, и погинуо је.
И послаша ко Иезавели, глаголюще: камением побиен бысть Навуфей и умре.
15 А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: Устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, који ти не хте дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро.
И бысть егда услыша Иезавель глаголющих, яко побиен Навуфей и умре, и рече Иезавель ко Ахааву: востани, наследуй виноград Навуфеа Иезраилитянина, иже не взя у тебе сребра, и уже несть Навуфей жив, но умре.
16 А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.
И бысть егда услыша Ахаав, яко убиен бысть Навуфей Иезраилитянин, и раздра ризы своя и облечеся во вретище. И бысть по сих, и воста и сниде Ахаав в виноград Навуфеа Иезраилитянина наследити его.
17 Али дође реч Господња к Илији Тесвићанину говорећи:
И рече Господь ко Илии Фесвитянину, глаголя:
18 Устани, изиђи на сусрет Ахаву, цару Израиљевом, који седи у Самарији; ено га у винограду Навутејевом, куда је отишао да га узме.
востани и сниди на сретение Ахааву царю Израилеву, иже в Самарии, се бо, сей в винограде Навуфееве, яко сниде тамо наследити его:
19 И реци му и кажи: Овако вели Господ: Ниси ли убио и ниси ли присвојио? Па му кажи и реци: Овако вели Господ: Како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.
и речеши ему, глаголя: сице глаголет Господь: понеже ты убил еси (Навуфеа) и приял еси в наследие (виноград его), сего ради тако глаголет Господь: на месте, идеже полизаша свинии и пси кровь его, тамо полижут и кровь твою, и блудницы измыются в крови твоей.
20 А Ахав рече Илији: Нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: Нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.
И рече Ахаав ко Илии: обрел ли еси мя, враже мой? И рече Илиа: обретох: понеже ты всуе продан еси сотворити лукавое пред Господем, во еже разгневати Его:
21 Ево, пустићу зло на те, и узећу наслеђе твоје, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.
сице глаголет Господь: се, Аз наведу на тя злая и попалю задняя твоя, и искореню Ахаавля мочащагося к стене, и содержимыя и оставшихся во Израили:
22 И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог и као са домом Васе, сина Ахијиног, што си ме гневио и што си навео на грех Израиља.
и предам дом твой якоже дом Иеровоама сына Наватова, и якоже дом Ваасы сына Ахиина, о прогневаниих, имиже прогневал Мя еси, и грешити сотворил еси Израиля.
23 Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: Пси ће изјести Језавељу испод зидова језраелских.
И ко Иезавели рече Господь, глаголя: пси снедят ю в предградии Иезраеля:
24 Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске.
умершаго Ахаавля во граде снедят пси, и умершаго его на поли снедят птицы небесныя:
25 И не би таквог као Ахав, који се продаде да чини шта је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља.
и в суете ты еси, Ахааве, иже продан бысть сотворити лукавое пред Господем, яко преврати его Иезавель жена его.
26 И почини врло грдна дела идући за гадним боговима сасвим као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих.
И омерзися зело, еже ходити вслед мерзостей, яже сотвори Аморрей, егоже истреби Господь от лица сынов Израилевых.
27 А кад Ахав чу те речи, раздре хаљине своје, и привеза кострет око тела свог, и пошћаше, и спаваше у кострети, и хођаше полагано.
И бысть егда услыша Ахаав словеса сия, умилися от лица Господня, и идяше плачася, и раздра ризы своя, и препоясася вретищем по телу своему и постися: и бе облечен во вретище от дне, в оньже уби Навуфеа Иезраилитянина, и хождаше скорбен.
28 И дође реч Господња Илији Тесвићанину говорећи:
И бысть глагол Господень рукою раба его Илии о Ахааве,
29 Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његовог живота; него за сина његовог пустићу оно зло на дом његов.
и рече Господь: видел ли еси, яко умилися Ахаав от лица Моего? Сего ради не наведу зла во днех его: но во днех сына его наведу зло на дом его.
