1 Књига о царевима 18
1 После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.
And it came to pass after many days, that the word of the LORD came to Elijah in the third year, saying, Go, show thyself to Ahab; and I will send rain upon the earth.
2 И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији.
And Elijah went to show himself to Ahab. And there was a grievous famine in Samaria.
3 И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома.
And Ahab called Obadiah, who was the governor of his house. (Now Obadiah feared the LORD greatly:
4 Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом.
For it was so, when Jezebel cut off the prophets of the LORD, that Obadiah took an hundred prophets, and hid them by fifty in a cave, and fed them with bread and water.)
5 И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.
And Ahab said to Obadiah, Go into the land, to all fountains of water, and to all brooks: perhaps we may find grass to save the horses and mules alive, that we lose not all the beasts.
6 И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.
So they divided the land between them to pass throughout it: Ahab went one way by himself, and Obadiah went another way by himself.
7 А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија?
And as Obadiah was in the way, behold, Elijah met him: and he knew him, and fell on his face, and said, Art thou that my lord Elijah?
8 А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије.
And he answered him, I am: go, tell thy lord, Behold, Elijah is here.
9 А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби?
And he said, How have I sinned, that thou wouldest deliver thy servant into the hand of Ahab, to slay me?
10 Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.
As the LORD thy God liveth, there is no nation nor kingdom, where my lord hath not sent to seek thee: and when they said, He is not there; he took an oath of the kingdom and nation, that they found thee not.
11 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије.
And now thou sayest, Go, tell thy lord, Behold, Elijah is here.
12 А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.
And it shall come to pass, as soon as I have gone from thee, that the Spirit of the LORD shall carry thee where I know not; and so when I come and tell Ahab, and he cannot find thee, he shall slay me: but I thy servant fear the LORD from my youth.
13 Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом.
Was it not told my lord what I did when Jezebel slew the prophets of the LORD, how I hid an hundred men of the LORD’S prophets by fifty in a cave, and fed them with bread and water?
14 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме.
And now thou sayest, Go, tell thy lord, Behold, Elijah is here: and he shall slay me.
15 А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.
And Elijah said, As the LORD of hosts liveth, before whom I stand, I will surely show myself to him to day.
16 Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.
So Obadiah went to meet Ahab, and told him: and Ahab went to meet Elijah.
17 А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?
And it came to pass, when Ahab saw Elijah, that Ahab said to him, Art thou he that troubleth Israel?
18 А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима.
And he answered, I have not troubled Israel; but thou, and thy father’s house, in that ye have forsaken the commandments of the LORD, and thou hast followed Baalim.
19 Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.
Now therefore send, and gather to me all Israel to mount Carmel, and the prophets of Baal four hundred and fifty, and the prophets of the groves four hundred, who eat at Jezebel’s table.
20 И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску.
So Ahab sent to all the children of Israel, and gathered the prophets together to mount Carmel.
21 Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи.
And Elijah came to all the people, and said, How long halt ye between two opinions? if the LORD is God, follow him: but if Baal, then follow him. And the people answered him not a word.
22 А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет.
Then said Elijah to the people, I, even I only, remain a prophet of the LORD; but Baal’s prophets are four hundred and fifty men.
23 Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати.
Let them therefore give us two bulls; and let them choose one bull for themselves, and cut it in pieces, and lay it on wood, and put no fire under: and I will prepare the other bull, and lay it on wood, and put no fire under:
24 Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече.
And call ye on the name of your gods, and I will call on the name of the LORD: and the God that answereth by fire, let him be God. And all the people answered and said, It is well spoken.
25 Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.
And Elijah said to the prophets of Baal, Choose one bull for yourselves, and prepare it first; for ye are many; and call on the name of your gods, but put no fire under.
26 И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.
And they took the bull which was given them, and they prepared it, and called on the name of Baal from morning even until noon, saying, O Baal, hear us. But there was no voice, nor any that answered. And they leaped upon the altar which was made.
27 А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.
And it came to pass at noon, that Elijah mocked them, and said, Cry aloud: for he is a god; either he is talking, or he is pursuing, or he is on a journey, or perhaps he sleepeth, and must be awakened.
28 А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.
And they cried aloud, and cut themselves after their manner with knives and lancets, till the blood gushed out upon them.
29 А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.
And it came to pass, when midday was past, and they prophesied until the time of the offering of the evening sacrifice, that there was neither voice, nor any to answer, nor any that regarded.
30 Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен.
And Elijah said to all the people, Come near to me. And all the people came near to him. And he repaired the altar of the LORD that was broken down.
31 И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.
And Elijah took twelve stones, according to the number of the tribes of the sons of Jacob, to whom the word of the LORD came, saying, Israel shall be thy name:
32 И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита.
And with the stones he built an altar in the name of the LORD: and he made a trench about the altar, as great as would contain two measures of seed.
33 И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва.
And he put the wood in order, and cut the bull in pieces, and laid him on the wood, and said, Fill four barrels with water, and pour it on the burnt sacrifice, and on the wood.
34 И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом,
And he said, Do it the second time. And they did it the second time. And he said, Do it the third time. And they did it the third time.
35 Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.
And the water ran around the altar; and he filled the trench also with water.
36 А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово.
And it came to pass at the time of the offering of the evening sacrifice, that Elijah the prophet came near, and said, LORD God of Abraham, Isaac, and of Israel, let it be known this day that thou art God in Israel, and that I am thy servant, and that I have done all these things at thy word.
37 Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.
Hear me, O LORD, hear me, that this people may know that thou art the LORD God, and that thou hast turned their heart back again.
38 Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.
Then the fire of the LORD fell, and consumed the burnt sacrifice, and the wood, and the stones, and the dust, and licked up the water that was in the trench.
39 А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.
And when all the people saw it, they fell on their faces: and they said, The LORD, he is the God; the LORD, he is the God.
40 Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде.
And Elijah said to them, Take the prophets of Baal; let not one of them escape. And they took them: and Elijah brought them down to the brook Kishon, and slew them there.
41 И рече Илија Ахаву: Иди, једи и пиј, јер долази велики дажд.
And Elijah said to Ahab, Go up, eat and drink; for there is a sound of abundance of rain.
42 И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја.
So Ahab went up to eat and to drink. And Elijah went up to the top of Carmel; and he cast himself down upon the earth, and put his face between his knees,
43 А момку свом рече: Иди, погледај пут мора. А он отишавши погледа, па рече: Нема ништа. И рече му: Иди опет седам пута.
And said to his servant, Go up now, look toward the sea. And he went up, and looked, and said, There is nothing. And he said, Go again seven times.
44 А кад би седми пут, рече: Ено, мали облак као длан човечији диже се од мора. Тада рече: Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд.
And it came to pass at the seventh time, that he said, Behold, there ariseth a little cloud out of the sea, like a man’s hand. And he said, Go up, say to Ahab, Prepare thy chariot, and go down, that the rain may not hinder thee.
45 У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел.
And it came to pass in the mean while, that the heaven was black with clouds and wind, and there was a great rain. And Ahab rode, and went to Jezreel.
46 А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.
And the hand of the LORD was on Elijah; and he girded his loins, and ran before Ahab to the entrance of Jezreel.
