1 Књига о царевима 13
1 А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.
And, behold, there came a man of Elohim out of Judah by the word of YHWH unto Bethel: and Jeroboam stood by the altar to burn incense.
2 И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.
And he cried against the altar in the word of YHWH, and said, O altar, altar, thus saith YHWH; Behold, a child shall be born unto the house of David, Josiah by name; and upon thee shall he offer the priests of the high places that burn incense upon thee, and men's bones shall be burnt upon thee.
3 И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.
And he gave a sign the same day, saying, This is the sign which YHWH hath spoken; Behold, the altar shall be rent, and the ashes that are upon it shall be poured out.
4 А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.
And it came to pass, when king Jeroboam heard the saying of the man of Elohim, which had cried against the altar in Bethel, that he put forth his hand from the altar, saying, Lay hold on him. And his hand, which he put forth against him, dried up, so that he could not pull it in again to him.
5 А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом.
The altar also was rent, and the ashes poured out from the altar, according to the sign which the man of Elohim had given by the word of YHWH.
6 Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била.
And the king answered and said unto the man of Elohim, Intreat now the face of YHWH thy Elohim, and pray for me, that my hand may be restored me again. And the man of Elohim besought YHWH, and the king's hand was restored him again, and became as it was before.
7 И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар.
And the king said unto the man of Elohim, Come home with me, and refresh thyself, and I will give thee a reward.
8 Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту.
And the man of Elohim said unto the king, If thou wilt give me half thine house, I will not go in with thee, neither will I eat bread nor drink water in this place:
9 Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш.
For so was it charged me by the word of YHWH, saying, Eat no bread, nor drink water, nor turn again by the same way that thou camest.
10 И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ.
So he went another way, and returned not by the way that he came to Bethel.
11 А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом.
Now there dwelt an old prophet in Bethel; and his sons came and told him all the works that the man of Elohim had done that day in Bethel: the words which he had spoken unto the king, them they told also to their father.
12 А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине.
And their father said unto them, What way went he? For his sons had seen what way the man of Elohim went, which came from Judah.
13 А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ.
And he said unto his sons, Saddle me the ass. So they saddled him the ass: and he rode thereon,
14 И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.
And went after the man of Elohim, and found him sitting under an oak: and he said unto him, Art thou the man of Elohim that camest from Judah? And he said, I am.
15 А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба.
Then he said unto him, Come home with me, and eat bread.
16 Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту.
And he said, I may not return with thee, nor go in with thee: neither will I eat bread nor drink water with thee in this place:
17 Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш.
For it was said to me by the word of YHWH, Thou shalt eat no bread nor drink water there, nor turn again to go by the way that thou camest.
18 А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага.
He said unto him, I am a prophet also as thou art; and an angel spake unto me by the word of YHWH, saying, Bring him back with thee into thine house, that he may eat bread and drink water. But he lied unto him.
19 И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде.
So he went back with him, and did eat bread in his house, and drank water.
20 А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;
And it came to pass, as they sat at the table, that the word of YHWH came unto the prophet that brought him back:
21 И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,
And he cried unto the man of Elohim that came from Judah, saying, Thus saith YHWH, Forasmuch as thou hast disobeyed the mouth of YHWH, and hast not kept the commandment which YHWH thy Elohim commanded thee,
22 Него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца.
But camest back, and hast eaten bread and drunk water in the place, of the which YHWH did say to thee, Eat no bread, and drink no water; thy carcase shall not come unto the sepulchre of thy fathers.
23 И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца.
And it came to pass, after he had eaten bread, and after he had drunk, that he saddled for him the ass, to wit, for the prophet whom he had brought back.
24 А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела.
And when he was gone, a lion met him by the way, and slew him: and his carcase was cast in the way, and the ass stood by it, the lion also stood by the carcase.
25 И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк.
And, behold, men passed by, and saw the carcase cast in the way, and the lion standing by the carcase: and they came and told it in the city where the old prophet dwelt.
26 А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече.
And when the prophet that brought him back from the way heard thereof, he said, It is the man of Elohim, who was disobedient unto the word of YHWH: therefore YHWH hath delivered him unto the lion, which hath torn him, and slain him, according to the word of YHWH, which he spake unto him.
27 И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише.
And he spake to his sons, saying, Saddle me the ass. And they saddled him.
28 И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао.
And he went and found his carcase cast in the way, and the ass and the lion standing by the carcase: the lion had not eaten the carcase, nor torn the ass.
29 Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.
And the prophet took up the carcase of the man of Elohim, and laid it upon the ass, and brought it back: and the old prophet came to the city, to mourn and to bury him.
30 И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате!
And he laid his carcase in his own grave; and they mourned over him, saying, Alas, my brother!
31 А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје.
And it came to pass, after he had buried him, that he spake to his sons, saying, When I am dead, then bury me in the sepulchre wherein the man of Elohim is buried; lay my bones beside his bones:
32 Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским.
For the saying which he cried by the word of YHWH against the altar in Bethel, and against all the houses of the high places which are in the cities of Samaria, shall surely come to pass.
33 Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.
After this thing Jeroboam returned not from his evil way, but made again of the lowest of the people priests of the high places: whosoever would, he consecrated him, and he became one of the priests of the high places.
34 И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље.
And this thing became sin unto the house of Jeroboam, even to cut it off, and to destroy it from off the face of the earth.
