1 Књига о царевима 11
1 Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
Now king Solomon loved many foreign women, together with the daughter of Pharaoh, women of the Moabites, Ammonites, Edomites, Sidonians, and Hittites,
2 Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
of the nations concerning which Jehovah said to the sons of Israel, Ye shall not go among them, neither shall they come among you, for surely they will turn away your heart after their gods. Solomon clave to these in love.
3 Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.
And he had seven hundred wives, princesses, and three hundred concubines. And his wives turned away his heart.
4 И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.
For it came to pass, when Solomon was old, that his wives turned away his heart after other gods. And his heart was not perfect with Jehovah his God as was the heart of David his father.
5 И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.
For Solomon went after Ashtoreth the goddess of the Sidonians, and after Milcom the abomination of the Ammonites.
6 И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.
And Solomon did that which was evil in the sight of Jehovah, and went not fully after Jehovah as did David his father.
7 Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.
Then Solomon built a high place for Chemosh the abomination of Moab on the mount that is before Jerusalem, and for Molech the abomination of the sons of Ammon.
8 Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.
And so he did for all his foreign wives, who burnt incense and sacrificed to their gods.
9 А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,
And Jehovah was angry with Solomon because his heart was turned away from Jehovah, the God of Israel, who had appeared to him twice,
10 И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.
and had commanded him concerning this thing, that he should not go after other gods. But he did not keep that which Jehovah commanded.
11 И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.
Therefore Jehovah said to Solomon, Forasmuch as this is done by thee, and thou have not kept my covenant and my statutes, which I have commanded thee, I will surely rend the kingdom from thee, and will give it to thy servant.
12 Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.
Notwithstanding I will not do it in thy days, for David thy father's sake, but I will rend it out of the hand of thy son.
13 Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.
However I will not rend away all the kingdom, but I will give one tribe to thy son, for David my servant's sake, and for Jerusalem's sake which I have chosen.
14 И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.
And Jehovah raised up an adversary to Solomon, Hadad the Edomite. He was of the king's seed in Edom.
15 Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
For it came to pass, when David was in Edom, and Joab the captain of the army was gone up to bury the slain, and had smitten every male in Edom
16 Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
(for Joab and all Israel remained there six months until he had cut off every male in Edom),
17 Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.
that Hadad fled, he and certain Edomites of his father's servants with him, to go into Egypt, Hadad being yet a little child.
18 И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.
And they arose out of Midian, and came to Paran. And they took men with them out of Paran, and they came to Egypt, to Pharaoh king of Egypt, who gave him a house, and appointed him provisions, and gave him land.
19 И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
And Hadad found great favor in the sight of Pharaoh, so that he gave him to wife the sister of his own wife, the sister of Tahpenes the queen.
20 И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.
And the sister of Tahpenes bore him Genubath his son, whom Tahpenes weaned in Pharaoh's house. And Genubath was in Pharaoh's house among the sons of Pharaoh.
21 А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.
And when Hadad heard in Egypt that David slept with his fathers, and that Joab the captain of the army was dead, Hadad said to Pharaoh, Let me depart that I may go to my own country.
22 А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.
Then Pharaoh said to him, But what have thou lacked with me, that, behold, thou seek to go to thine own country? And he answered, Nothing, however only let me depart.
23 Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског.
And God raised up another adversary to him, Rezon the son of Eliada, who had fled from his lord Hadadezer king of Zobah.
24 И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском.
And he gathered men to him, and became captain over a troop when David killed them of Zobah. And they went to Damascus, and dwelt therein, and reigned in Damascus.
25 И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
And he was an adversary to Israel all the days of Solomon, besides the mischief that Hadad did. And he abhorred Israel, and reigned over Syria.
26 И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.
And Jeroboam the son of Nebat, an Ephraimite of Zeredah, a servant of Solomon whose mother's name was Zeruah, a widow, he also lifted up his hand against the king.
27 А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог;
And this was the reason why he lifted up his hand against the king: Solomon built Millo, and repaired the breach of the city of David his father.
28 А Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог.
And the man Jeroboam was a mighty man of valor. And Solomon saw the young man that he was industrious, and he gave him charge over all the labor of the house of Joseph.
29 Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу.
And it came to pass at that time, when Jeroboam went out of Jerusalem, that the prophet Ahijah the Shilonite found him in the way. Now Ahijah had clad himself with a new garment, and the two were alone in the field.
30 И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада.
And Ahijah laid hold of the new garment that was on him, and tore it in twelve pieces.
31 И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
And he said to Jeroboam, Take thee ten pieces, for thus says Jehovah, the God of Israel, Behold, I will rend the kingdom out of the hand of Solomon, and will give ten tribes to thee
32 Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих.
(but he shall have one tribe, for my servant David's sake and for Jerusalem's sake, the city which I have chosen out of all the tribes of Israel),
33 Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.
because that they have forsaken me, and have worshiped Ashtoreth the goddess of the Sidonians, Chemosh the god of Moab, and Milcom the god of the sons of Ammon. And they have not walked in my ways, to do that which is right in my eyes, and to keep my statutes and my ordinances as David his father did.
34 Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје.
However I will not take the whole kingdom out of his hand, but I will make him prince all the days of his life, for David my servant's sake whom I chose, who kept my commandments and my statutes.
35 Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена.
But I will take the kingdom out of his son's hand, and will give it to thee, even ten tribes.
36 А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје.
And I will give one tribe to his son, that David my servant may have a lamp always before me in Jerusalem, the city which I have chosen for me to put my name there.
37 Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.
And I will take thee, and thou shall reign according to all that thy soul desires, and shall be king over Israel.
38 И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
And it shall be, if thou will hearken to all that I command thee, and will walk in my ways, and do that which is right in my eyes, to keep my statutes and my commandments, as David my servant did. That I will be with thee, and will build thee a sure house as I built for David, and will give Israel to thee.
39 И мучићу семе Давидово зато, али не свагда.
And for this I will afflict the seed of David, but not forever.
40 Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун.
Solomon therefore sought to kill Jeroboam. But Jeroboam arose, and fled into Egypt, to Shishak king of Egypt, and was in Egypt until the death of Solomon.
41 А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових?
Now the rest of the acts of Solomon, and all that he did, and his wisdom, are they not written in the book of the acts of Solomon?
42 А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.
And the time that Solomon reigned in Jerusalem over all Israel was forty years.
43 И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место.
And Solomon slept with his fathers, and was buried in the city of David his father. And Rehoboam his son reigned in his stead.
