1 Књига о царевима 10
1 А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.
Kane ruoth madhako mar Sheba owinjo humb Solomon kod winjruok manie kinde gi nying Jehova Nyasaye, nobiro mondo oteme gi penjo matek.
2 И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.
Kane ochopo Jerusalem gi oganda maduongʼ, ngamia motingʼo gik mangʼwe ngʼar, dhahabu mogundho kod kite mabeyo ma nengogi tek nobiro ir Solomon kendo owuoyo kode kuom gik moko duto mane nitie e pache.
3 И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
Solomon nodwoko penjone duto; nimar onge gima ne tek mane ruoth ok nyal lerone.
4 А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,
Kane ruoth madhako mar Sheba oneno rieko duto mag Solomon kod ode mar dak, manosegero,
5 И јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;
gi chiemo mane ni e mesane, gi bet mar jodonge, gi rwakruok mar jotije mapogo chiemo, gi rwakruok mar jotije machiwo divai kod misango miwangʼo pep mane otimo e hekalu Jehova Nyasaye, dhoge nomoko.
6 Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
Nowachone ruoth niya, “Kare humb timbeni kod riekoni mane awinjo e pinya awuon en adier.
7 Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.
To ne ok ayie gigo mane giwacho nyaka nabiro maneno gi wangʼa awuon. Adier kata mana nus wechego ne ok onyisa; kuom rieko gi mwandu iloyo weche ma asewinjo.
8 Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
Mano kaka jogi mor manade! En mor manade ne jotendi mosiko kachungʼ e nyimi kendo winjo riekoni!
9 Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу.
Pak odogne Jehova Nyasaye ma Nyasachi mosebedo mamor kodi moketi e kom loch mar Israel. Nikech hera mosiko mar Jehova Nyasaye ni jo-Israel oseketi ruoth mondo irit bura kendo ingʼade gadiera kod tim makare.”
10 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну.
Eka nomiyo ruoth dhahabu ma pekne romo kilo alufu angʼwen mia abich, gi gik mangʼeny mangʼwe ngʼar kaachiel gi kite ma nengogi tek. Ne ok ochak okel kendo gik mangʼeny mangʼwe ngʼar marom gi mago mane ruoth madhako mar Sheba nomiyo Ruoth Solomon.
11 И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења.
Yiedhi mag Hiram nokelo dhahabu moa Ofir kendo negikelo koa kuro yiedhi madongo mag yiend almugo mangʼeny gi kite ma nengogi tek.
12 И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана.
Ruoth notiyo gi yiend almugo mondo olosgo sirni mag hekalu mar Jehova Nyasaye kod od ruoth kendo mondo olosgo thumbe nyatiti gi orutu ni jower. Nyaka chakre ndalono ok osekelie kata nenoe yiend almugo mangʼeny marom gi mago.
13 А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.
Ruoth Solomon nomiyo ruoth madhako mar Sheba gik moko duto mane chunye dwaro kendo mane okwayo, ewi gigo duto mane osemiye mag keno mar ruoth. Eka nowuok mi odok e pinye kaachiel gi jotije.
14 А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата,
Pek dhahabu mane Solomon yudo higa ka higa ne nyalo romo kilo alufu piero ariyo gabich,
15 Осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских.
ka ok okwan osuru misolo kuom jo-ohala kod joyiedhi madongo mag ruodhi duto mag Arabia kod jotend piny.
16 И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:
Ruoth Solomon nochwogo kuodi madongo mia ariyo mag dhahabu kendo kuot ka kuot nochwog gi dhahabu ma pekne romo kilo adek gi nus.
17 И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске.
Bende nochwogo okumbni matindo mia adek mobaw gi dhahabu, okumba ka okumba nobaw gi dhahabu ma pekne romo kilo ariyo. Magi duto ruoth noketo e ode manogero e Bungu mag Lebanon.
18 И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.
Eka ruoth noloso kom loch maduongʼ ma iye obaw gi lak liech kendo ngʼeye obaw gi dhahabu mopwodhi.
19 Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица.
Kom duongʼno ne nigi raidhi mag kuonde minyono auchiel kendo yo kangʼeye ne nigi wich molworore. Bethene ariyo ne nigi bede miyienge bat, ka kido mar sibuor molosi ochungʼ e bath moro ka moro.
20 И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству.
Kido mar sibuoche apar gariyo nochungi e kuonde auchiel minyono kiidho kidhi e kom duongʼ ka moro ka moro ochungi e giko raidh auchiel koni gi koni. Onge pinyruoth moro amora manoseloso kom ruoth machalo kama.
21 И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.
Kikombe duto mag Ruoth Solomon nolos gi dhahabu, kod gige ot duto mokonyorego e ode mane ni e Bungu mag Lebanon nolos gi dhahabu mopwodhi. Onge gima nolos gi fedha nikech fedha nokaw ni nengone yot e kinde Solomon.
22 Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.
Ruoth ne nigi yiedhi mangʼeny mag ohala e nam kaachiel gi yiedhi mag jo-Hiram. Dichiel bangʼ higni adek ka higni adek negidwogo ka gitingʼo dhahabu gi fedha gi leke liech gi ongʼeche kod bimbe.
23 Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.
Ruoth Solomon ne nigi mwandu mangʼeny kod rieko moloyo ruodhi mamoko duto mag piny.
24 И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.
Pinje duto ne biro ir Solomon mondo oyud rieko mane Nyasaye oketo e chunye.
25 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.
Higa ka higa ngʼato ka ngʼato manobiro nokelo mich kaka gik molos gi fedha kod dhahabu, kandho, gige lweny, gik mangʼwe ngʼar, farese kod punde.
26 Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму.
Solomon nongʼiewo geche mag lweny kod farese; ne en gi geche mag lweny alufu achiel mia angʼwen kod farese alufu apar gariyo mane oketo e mier madongo mag geche lweny to moko bende noketo Jerusalem kama nodake.
27 И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
Ruoth nomiyo fedha obedo manwangʼo yot ka kidi akida Jerusalem kendo yiend sida ne ngʼeny mana ka yiend ngʼowu ma otwi e got.
28 И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену.
Solomon nokelo farese koa Misri kod e piny miluongo ni Kue, johala mag ruoth nongʼiewogi e piny Kue.
29 И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих.
Negingʼiewo gach lweny koa Misri e nengo mar kilo abiriyo mar fedha kendo Faras achiel e nengo maromo kilo ariyo mar fedha. Bende ne giusogi ni ruodhi duto mag jo-Hiti gi jo-Aram.
