1 Књига о царевима 1
1 А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.
大卫王年纪老迈，虽用被遮盖，仍不觉暖。
2 Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.
所以臣仆对他说：“不如为我主我王寻找一个处女，使她伺候王，奉养王，睡在王的怀中，好叫我主我王得暖。”
3 И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
于是在以色列全境寻找美貌的童女，寻得书念的一个童女亚比煞，就带到王那里。
4 А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
这童女极其美貌，她奉养王，伺候王，王却没有与她亲近。
5 А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
那时，哈及的儿子亚多尼雅自尊，说：“我必作王”，就为自己预备车辆、马兵，又派五十人在他前头奔走。
6 И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
他父亲素来没有使他忧闷，说：“你是做什么呢？”他甚俊美，生在押沙龙之后。
7 И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
亚多尼雅与洗鲁雅的儿子约押，和祭司亚比亚他商议；二人就顺从他，帮助他。
8 Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
但祭司撒督、耶何耶大的儿子比拿雅、先知拿单、示每、利以，并大卫的勇士都不顺从亚多尼雅。
9 Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
一日，亚多尼雅在隐·罗结旁、琐希列磐石那里宰了牛羊、肥犊，请他的诸弟兄，就是王的众子，并所有作王臣仆的犹大人；
10 Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.
惟独先知拿单和比拿雅并勇士，与他的兄弟所罗门，他都没有请。
11 Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
拿单对所罗门的母亲拔示巴说：“哈及的儿子亚多尼雅作王了，你没有听见吗？我们的主大卫却不知道。
12 Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.
现在我可以给你出个主意，好保全你和你儿子所罗门的性命。
13 Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
你进去见大卫王，对他说：‘我主我王啊，你不曾向婢女起誓说：你儿子所罗门必接续我作王，坐在我的位上吗？现在亚多尼雅怎么作了王呢？’
14 И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.
你还与王说话的时候，我也随后进去，证实你的话。”
15 И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
拔示巴进入内室见王，王甚老迈，书念的童女亚比煞正伺候王。
16 И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?
拔示巴向王屈身下拜；王说：“你要什么？”
17 А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.
她说：“我主啊，你曾向婢女指着耶和华—你的 神起誓说：‘你儿子所罗门必接续我作王，坐在我的位上。’
18 А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
现在亚多尼雅作王了，我主我王却不知道。
19 Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.
他宰了许多牛羊、肥犊，请了王的众子和祭司亚比亚他，并元帅约押；惟独王的仆人所罗门，他没有请。
20 Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.
我主我王啊，以色列众人的眼目都仰望你，等你晓谕他们，在我主我王之后谁坐你的位。
21 Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.
若不然，到我主我王与列祖同睡以后，我和我儿子所罗门必算为罪人了。”
22 И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.
拔示巴还与王说话的时候，先知拿单也进来了。
23 И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.
有人奏告王说：“先知拿单来了。”拿单进到王前，脸伏于地。
24 И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?
拿单说：“我主我王果然应许亚多尼雅说‘你必接续我作王，坐在我的位上’吗？
25 Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.
他今日下去，宰了许多牛羊、肥犊，请了王的众子和军长，并祭司亚比亚他；他们正在亚多尼雅面前吃喝，说：‘愿亚多尼雅王万岁！’
26 Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.
惟独我，就是你的仆人和祭司撒督，耶何耶大的儿子比拿雅，并王的仆人所罗门，他都没有请。
27 Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.
这事果然出乎我主我王吗？王却没有告诉仆人们，在我主我王之后谁坐你的位。”
28 А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.
大卫王吩咐说：“叫拔示巴来。”拔示巴就进来，站在王面前。
29 Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
王起誓说：“我指着救我性命脱离一切苦难、永生的耶和华起誓。
30 Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.
我既然指着耶和华—以色列的 神向你起誓说：你儿子所罗门必接续我作王，坐在我的位上。我今日就必照这话而行。”
31 Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!
于是，拔示巴脸伏于地，向王下拜，说：“愿我主大卫王万岁！”
32 Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.
大卫王又吩咐说：“将祭司撒督、先知拿单、耶何耶大的儿子比拿雅召来！”他们就都来到王面前。
33 А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;
王对他们说：“要带领你们主的仆人，使我儿子所罗门骑我的骡子，送他下到基训；
34 И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!
在那里，祭司撒督和先知拿单要膏他作以色列的王；你们也要吹角，说：‘愿所罗门王万岁！’
35 Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.
然后要跟随他上来，使他坐在我的位上，接续我作王。我已立他作以色列和犹大的君。”
36 А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.
耶何耶大的儿子比拿雅对王说：“阿们！愿耶和华—我主我王的 神也这样命定。
37 Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.
耶和华怎样与我主我王同在，愿他照样与所罗门同在，使他的国位比我主大卫王的国位更大。”
38 И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
于是，祭司撒督、先知拿单、耶何耶大的儿子比拿雅，和基利提人、比利提人都下去使所罗门骑大卫王的骡子，将他送到基训。
39 И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!
祭司撒督就从帐幕中取了盛膏油的角来，用膏膏所罗门。人就吹角，众民都说：“愿所罗门王万岁！”
40 И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.
众民跟随他上来，且吹笛，大大欢呼，声音震地。
41 И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?
亚多尼雅和所请的众客筵宴方毕，听见这声音；约押听见角声就说：“城中为何有这响声呢？”
42 И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
他正说话的时候，祭司亚比亚他的儿子约拿单来了。亚多尼雅对他说：“进来吧！你是个忠义的人，必是报好信息。”
43 А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.
约拿单对亚多尼雅说：“我们的主大卫王诚然立所罗门为王了。
44 Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.
王差遣祭司撒督、先知拿单、耶何耶大的儿子比拿雅，和基利提人、比利提人都去使所罗门骑王的骡子。
45 И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.
祭司撒督和先知拿单在基训已经膏他作王。众人都从那里欢呼着上来，声音使城震动，这就是你们所听见的声音；
46 И Соломун је већ сео на царски престо.
并且所罗门登了国位。
47 И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
王的臣仆也来为我们的主大卫王祝福，说：‘愿王的 神使所罗门的名比王的名更尊荣；使他的国位比王的国位更大。’王就在床上屈身下拜。
48 Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.
王又说：‘耶和华—以色列的 神是应当称颂的；因他赐我一人今日坐在我的位上，我也亲眼看见了。’”
49 Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
亚多尼雅的众客听见这话就都惊惧，起来四散。
50 А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
亚多尼雅惧怕所罗门，就起来，去抓住祭坛的角。
51 И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.
有人告诉所罗门说：“亚多尼雅惧怕所罗门王，现在抓住祭坛的角，说：‘愿所罗门王今日向我起誓，必不用刀杀仆人。’”
52 А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
所罗门说：“他若作忠义的人，连一根头发也不致落在地上；他若行恶，必要死亡。”
53 И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.
于是所罗门王差遣人，使亚多尼雅从坛上下来，他就来，向所罗门王下拜；所罗门对他说：“你回家去吧！”
