1 Коринћанима 2

1 И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.

And I, brethren, when I came to you, came not with excellency of speech or of wisdom, declaring to you the testimony of God.

2 Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.

For I determined not to know any thing among you, except Jesus Christ, and him crucified.

3 И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

And I was with you in weakness, and in fear, and in much trembling.

4 И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

And my speech and my preaching was not with enticing words of man’s wisdom, but in demonstration of the Spirit and of power:

5 Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

That your faith should not stand in the wisdom of men, but in the power of God.

6 Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе. (aiōn g165)

However we speak wisdom among them that are perfect: yet not the wisdom of this world, nor of the princes of this world, that come to nought: (aiōn g165)

7 Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу; (aiōn g165)

But we speak the wisdom of God in a mystery, even the hidden wisdom, which God ordained before the world to our glory: (aiōn g165)

8 Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели. (aiōn g165)

Which none of the princes of this world knew: for had they known it, they would not have crucified the Lord of glory. (aiōn g165)

9 Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

But as it is written, Eye hath not seen, nor ear heard, neither have entered into the heart of man, the things which God hath prepared for them that love him.

10 А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

But God hath revealed them to us by his Spirit: for the Spirit searcheth all things, even, the deep things of God.

11 Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

For what man knoweth the things of a man, except the spirit of man which is in him? even so the things of God knoweth no man, but the Spirit of God.

12 А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;

Now we have received, not the spirit of the world, but the Spirit who is from God; that we may know the things that are freely given to us by God.

13 Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.

Which things also we speak, not in the words which man’s wisdom teacheth, but which the Holy Spirit teacheth; comparing spiritual things with spiritual.

14 А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

But the natural man receiveth not the things of the Spirit of God: for they are foolishness to him: neither can he know them, because they are spiritually discerned.

15 Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.

But he that is spiritual judgeth all things, yet he himself is judged by no man.

16 Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.

For who hath known the mind of the Lord, that he may instruct him? But we have the mind of Christ.