1 Коринћанима 15
1 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
Pea ko eni, ʻe kāinga, ʻoku ou fakahā kiate kimoutolu ʻae ongoongolelei, ʻaia naʻaku malangaʻaki kiate kimoutolu, ʻaia foki kuo mou maʻu, pea ʻoku mou tuʻu ai;
2 Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
ʻAia kuo fakamoʻui ai ʻakimoutolu, ʻo kapau ʻoku mou manatuʻi ʻaia ne u malangaʻaki kiate kimoutolu, ʻo kapau naʻe ʻikai te mou tui noa pē.
3 Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
He ko e ʻuluaki ʻoe meʻa naʻaku ʻaʻau atu kiate kimoutolu, ʻaia naʻaku maʻu foki, Ko e pekia ʻa Kalaisi ʻi heʻetau ngaahi angahala, ʻo fakatatau ki he ngaahi tohi;
4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
Pea naʻe fai ia, pea naʻe toetuʻu hake ia ʻi hono tolu ʻoe ʻaho, ʻo fakatatau ki he ngaahi tohi:
5 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
Pea naʻe mamata kiate ia ʻa Kifasi, pea mo e toko hongofulu ma toko ua:
6 А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
Hili ia, pea mamata fakataha kiate ia ʻae kāinga ʻe toko nimangeau tupu; pea ʻoku kei moʻui honau tokolahi, ka kuo tō ʻo mohe ʻae niʻihi.
7 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
Hili ia, naʻe mamata ʻa Semisi kiate ia, pea hoko mo e kau ʻaposetolo kotoa pē.
8 А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
Pea ne u mamata fakamui foki ʻeau kiate ia, ʻo hangē ko e fānau taʻehoko.
9 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
He ko e siʻi taha pe au ʻi he kau ʻaposetolo, ʻoku ʻikai taau mo au ke ui au ko e ʻaposetolo, koeʻuhi naʻaku fakatanga ʻae siasi ʻoe ʻOtua.
10 Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
Ka ko e meʻa ʻi he ʻofa ʻae ʻOtua ʻoku ou pehē ni ai au: pea ko ʻene ʻofa kiate au, naʻe ʻikai taʻeʻaonga ia; ka naʻaku ngāue lahi hake ʻaupito kiate kinautolu kotoa pē: ka naʻe ʻikai ko au, ka ko e tokoni mei he ʻOtua naʻe ʻiate au.
11 Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
Pea ko ia kapau ko au, pe ko kinautolu, ka ʻoku pehē pe ʻemau malanga, pea pehē pe hoʻomou tui.
12 А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
Pea ko eni, kapau ʻoku malangaʻaki ʻa Kalaisi mo ʻene toetuʻu mei he pekia, ʻoku fēfē ʻae pehē ʻe he niʻihi ʻiate kimoutolu, ʻoku ʻikai ha toetuʻu ʻoe mate?
13 И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
He kapau ʻoku ʻikai ha toetuʻu mei he mate, pea tā ʻoku ʻikai toetuʻu ʻa Kalaisi:
14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
Pea kapau ʻoku ʻikai toetuʻu ʻa Kalaisi, pea ʻoku taʻeʻaonga ʻemau malanga, pea taʻeʻaonga mo hoʻomou tui foki.
15 А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
ʻIo, pea kuo ʻilo ʻakimautolu ko e fakamoʻoni loi ki he ʻOtua; he kuo mau fakapapau mei he ʻOtua ʻa ʻene fokotuʻu hake ʻa Kalaisi: ʻaia naʻe ʻikai te ne fokotuʻu hake, ʻo kapau ko eni ʻoku ʻikai toetuʻu ʻae mate.
16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
He kapau ʻoku ʻikai toetuʻu hake ʻae mate pea kuo ʻikai toetuʻu hake ʻa Kalaisi:
17 А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
Pea kapau kuo ʻikai tuʻu hake ʻa Kalaisi, ʻoku taʻeʻaonga hoʻomou tui; ʻoku mou kei ʻi hoʻomou angahala.
18 Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
Pea ko kinautolu foki kuo mohe ʻia Kalaisi, kuo nau ʻauha.
19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
Kapau ʻoku ngata ki he moʻui ni ʻetau ʻamanaki lelei ki ai, ko e malaʻia lahi taha pe ʻakitautolu ʻi he kakai kotoa pē.
20 Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
Ka ko eni, kuo toetuʻu ʻa Kalaisi mei he pekia, pea kuo hoko ia ko e ʻuluaki fua ʻokinautolu naʻe mohe.
21 Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
He ko e meʻa ʻi he tangata naʻe hoko ai ʻae mate, pea ʻe hoko ʻi he tangata foki ʻae toetuʻu ʻoe mate.
22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
He ʻoku hangē ʻoku mate kotoa pē ʻia ʻAtama, ʻe pehē foki ʻe moʻui kotoa pē ʻia Kalaisi.
23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
Ka ko e tangata taki taha kotoa pē ʻi hono lakanga: ko e ʻuluaki fua ʻa Kalaisi; pea hoko mo kinautolu ʻoku ʻo Kalaisi, ʻi heʻene haʻu.
24 Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
Pea ʻe toki hoko ʻae ikuʻanga, ʻaia te ne ʻatu ai ʻae puleʻanga ki he ʻOtua, ʻio, ko e Tamai; hili ʻene ikuna ʻae pule kotoa pē, mo e fekau kotoa pe, mo e mālohi.
25 Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
He kuo pau pe ke pule ia, kaeʻoua ke ne tuku ʻa hono ngaahi fili kotoa pē ki hono lalo vaʻe.
26 А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
Ko e fili fakamui ʻe fakaʻauha, ko e mate.
27 Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
“He kuo tuku ʻe ia ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ki hono lalo vaʻe.” Ka ʻi heʻene pehē, kuo fakamoʻulaloa ʻae “ngaahi meʻa kotoa pē,” ʻoku ʻilongofua pe ʻoku ʻataʻatā ia, ʻaia naʻa ne tuku ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ki lalo ʻiate ia.
28 А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
Pea ka ʻosi hono fakavaivai ʻoe ngaahi meʻa kotoa pē kiate ia, ʻe toki anganofo ʻae Foha kiate ia naʻa ne tuku ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ki lalo ʻiate ia, koeʻuhi ke tāfataha pe ʻae ʻOtua ʻi he meʻa kotoa pē.
29 Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
Kae ʻikai, pea ko e hā ʻe fai ʻekinautolu kuo papitaiso ki he mate, ʻo kapau ʻe ʻikai ʻaupito toetuʻu ʻae mate? Ko e hā ʻoku papitaiso ai ʻakinautolu ki he mate?
30 И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
Pea ko e hā ʻoku tau tuʻutuʻutāmaki ai ʻi he feituʻulaʻā kotoa pē?
31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
ʻOku ou fakahā ʻi hoʻomou fiefia ʻaia ʻoku ou maʻu ʻia Kalaisi Sisu ko hotau ʻEiki, ʻoku ou mate ʻi he ʻaho kotoa pē.
32 Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
He kapau, ʻo hangē ko e [lea ʻae ]tangata, kuo u tau mo e fanga manu ʻi ʻEfesō, ko e hā hono ʻaonga kiate au, ʻo kapau ʻoku ʻikai toetuʻu ʻae mate? “Ke tau kai mo inu; he te tau mate ʻapongipongi.”
33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
ʻOua naʻa kākaaʻi ʻakimoutolu: “Ko e ngaahi talanoa kovi ʻoku fakahalaʻi ʻae ngaahi anga ʻoku lelei.”
34 Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
ʻA hake ki he māʻoniʻoni, pea ʻoua naʻa fai angahala; he ʻoku teʻeki maʻu ʻe he niʻihi ʻae ʻiloʻi ʻae ʻOtua: ʻoku ou lea ʻaki ia ko hoʻomou fakamā.
35 Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
Ka ʻe pehē nai ʻe ha tokotaha, “ʻE fēfē hono fokotuʻu ʻoe mate? Pea ʻi he sino fē te nau haʻu?”
36 Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
Ko e vale koe, ko ia ʻoku ke tūtuuʻi ʻoku ʻikai fakaake ia, ʻo kapau ʻoku ʻikai ke mate:
37 И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
Pea ko e meʻa ko ia ʻoku ke tūtuuʻi, ʻoku ʻikai te ke tūtuuʻi ʻae sino ko ia ʻe tupu, ka ko e foʻi tenga ko ha foʻi tenga kehe:
38 А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
Ka ʻoku foaki ki ai ʻe he ʻOtua hono sino, ko ʻene faʻiteliha pe ia, pea ki he tenga taki taha hono sino ʻoʻona.
39 Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
ʻOku ʻikai ko e kakano tatau pe ʻae kakano kotoa pē: he ʻoku ai ʻae kakano ko e taha ʻoe tangata, ko e kakano ʻe taha ʻoe fanga manu, ko e taha kehe ʻoe ngaahi ika, mo e taha kehe ʻoe fanga manupuna.
40 И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
Pea ʻoku ai foki ʻae ngaahi sino fakalangi, mo e ngaahi sino fakamaama: ka ʻoku taha pe ʻae nāunau ʻoe fakalangi, pea ko e fakamaama ʻoku taha kehe ia.
41 Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
He ʻoku ai ʻae nāunau ʻe taha ʻoe laʻā, mo e nāunau ʻe taha ʻoe māhina, mo e nāunau ʻe taha ʻoe ngaahi fetuʻu: he ʻoku fai kehekehe ʻi he nāunau ʻae fetuʻu ʻe taha ki he fetuʻu ʻe taha.
42 Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
Pea ʻoku pehē pe ʻae toetuʻu ʻae mate. ʻOku tūtuuʻi ia ʻi he ʻauʻauha: ʻoku fokotuʻu hake ia ʻi he taʻefaʻaʻauʻauha:
43 Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
ʻOku tūtuuʻi ia ʻi he fakalielia; ʻoku fokotuʻu ia mo e nāunau: ʻoku tūtuuʻi ia ʻi he vaivai; ʻoku fokotuʻu ia ʻi he mālohi:
44 Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
ʻOku tūtuuʻi ia koe sino fakakakano; ʻoku fokotuʻu ia koe sino fakalaumālie. ʻOku ai ʻae sino fakakakano, pea ʻoku ai mo e sino fakalaumālie.
45 Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
Pea kuo tohi ʻo pehē, “Ko e ʻuluaki tangata ko ʻAtama naʻe ngaohi ia ko e laumālie moʻui;” ko e ʻAtama fakamui ko e laumālie fakamoʻui.
46 Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
Ka naʻe ʻikai muʻomuʻa ʻaia ʻoku laumālie ka ko ia ʻoku fakakakano; kae toki hoko ʻaia ʻoku fakalaumālie.
47 Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
Ko e ʻuluaki tangata, ʻoku mei he kelekele, ʻoku kelekeleʻia: ko hono ua ʻoe tangata, ko e ʻEiki mei he langi.
48 Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
Hangē ko e kelekeleʻia, ʻoku pehē pe foki ʻakinautolu ʻoku kelekeleʻia: pea hangē ko ia ʻoku mei he langi, ʻoku pehē pe foki ʻakinautolu ʻoku fakalangi.
49 И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
Pea hangē ko e tau ʻi he tatau ʻo ia ʻoku mei he langi.
50 А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
Pea ʻoku ou tala eni, ʻe kāinga, ʻe ʻikai faʻa maʻu ʻe he kakano mo e toto ʻae puleʻanga ʻoe ʻOtua; pea ʻoku ʻikai faʻa maʻu ʻe he ʻauʻauha ʻae taʻefaʻaʻauʻauha.
51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
Vakai, ʻoku ou fakahā ha meʻa fufū kiate kimoutolu; ʻE ʻikai te tau mohe kotoa pē, ka te tau liliu kotoa pē,
52 Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
ʻI he fakafokifā ʻi he kemo ʻoe mata, ʻi he pā fakamui ʻoe meʻa lea: koeʻuhi ʻe pā mai ia, pea ʻe fokotuʻu hake ai ʻae mate, ʻo taʻefaʻaʻauʻauha, pea ʻe liliu ai ʻakitautolu.
53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
He kuo pau ke ʻai ʻe he ʻauʻauha ni, ʻae taʻefaʻaʻauʻauha, pea ke ai ʻe he mate ni ʻae taʻemate
54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
Ko ia, pea ka ʻosi hono ai ʻe he ʻauʻauha ni ʻae taʻefaʻaʻauʻauha, mo e ʻai ʻe he mate ni ʻae taʻemate, ʻe toki fakamoʻoni ʻae lea kuo tohi, “Kuo folo hifo ʻae mate ʻe he mālohi.”
“ʻE mate, kofaʻā haʻo huhu? ʻE faʻitoka, kofaʻā hoʻo mālohi?” (Hadēs g86)
56 А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
Ko e huhu ʻoe mate ko e angahala; pea ko e mālohi ʻoe angahala ko e fono.
57 А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
Kae fakafetaʻi ki he ʻOtua, ʻaia ʻoku ne foaki ke tau mālohi ʻi hotau ʻEiki ko Sisu Kalaisi.
58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
Ko ia, ko hoku kāinga ʻofeina, ke tupulekina maʻuaipē ʻi he ngāue ʻae ʻEiki, he ʻoku mou ʻilo ko hoʻomou ngāue ʻi he ʻEiki, ʻoku ʻikai taʻeʻaonga ia.
